Delo

једнсм ешош шчу у девдчу Од када си овде умеш лн нам рећи, Од кад си престао турске главе сећи ! Којега војводе мачем си се звао Ко те на чување овденак предао? Да ниси побег’о са Косова равна ! Ил си се склонио да нам сведок будеш Тешкнјех времена, крвавијех дапа ? Да ти ниси онај, шго Мурата звера У Милоша руци утробу раздера ? Стар си, мачу, стар си, из доба си давна, Да л’ памтпш нашега силиога Душапа. Што ћутпш, говори, нл пе мож’ од туге, Ил' нек' за те зборе те црвене пруге. Да л’ рајипе ране тебе старца стежу, Да л’ рајини јади твоје речи вежу ! С гујама се љутим тп одавна дружиш, Ал’ на своју судбу ником се нс тужпш Ох, можда сн од њнх некад љућп бно, Док сп с’ у рукама ког војводе вио. Та душмане многс са тобом је клао, Док сн под сводове ове мрачне пао. Па шта сад ту чекаш, ох. излази, старче, Нек се младе руке тобом појупаче; Кећ је топуз Марков нзањ о пз мора, Побратима тебе чек пз овпх гора; A место састапка Косово је равно, Гдс сте се расталп давно алп славно.