Delo

ХАЈНРИХ ФОН СИБЕЛ (рођен 2. децемб| а 1817 у Диселдорфу, умр’о 1 августа 1895 у Мароургу) Hu једна наука не сгоји у тако интимној вези с јавним животом, као историја. Често, врло често су историске ндеје само копија иолитичких. А није нак ретко да историја, као наука, хоће да води реч и у нолитици. Свакако да ова сувншна ннтим.ност носи више штете но користи. Субјективиз м худи научности историје, а ни доктринарство у политици није од користи. Одмерени иак узајамни утицај —јерјеапсолутна објектпвност u изолованост историје од живота немогућна — има добрнх страна. Веза с јавним животом донрнноси разумевању нсториских чпљеница, а знање нсторије уносн критичке ногледе у нолитнчки живот. Модерно доба нуно је Франантних примера обеју врста узајамности Далман је своју историју енглеске револуције запојно модернпм духом, она је више тенденциозни спис наиерен нротиву „романтичара на нрестолу Цезара“ Фр. Вплхелма IV. Тјсрова историја револуције и бонапартизма је „историска марсељеза“, прва своје врсте, која оправдава и крвави терор револуционара и глориФикује величину духа Бонаиартина а поникла је из опозпцпје његове Нурбоннма. Гервинус јс евојом историјом XIX в. хтео да покаже да је слобода мета којој се човсчанство сво више ириближује. У Јанзену и Пастору пмамо типнчан пример оне интимне узајамности историје u политике, која ништи и сенку објектнвности и ирелази у иартизанство. Трајчке је, на шгету своје гсннјалностп, од главс до неге Германац, ватрен протестанг п одушевљени обожавалаи Хоенцолрна. Тсн пребацује Меколи-ју да јо „сунерлагивост“, да свуда вири између редова Биговац, а сам иати од пстнх слабосги и парадоксисма, да му је Marc Monier с нравом могао рећи о првом дслу Origines-a „истпна је свс што Тен каже, али u све протнвно томе такође је истина“. Ни онако дубоко критички Леополд Ранке, чија објективност може као узор да служн, не може а да ио некад не да маха својнм консервагивним назорима. Диспозпција к субјсктивному још је јача код историка, којима историске архпве нису једино иоље рада