Delo

94 Д Е Л 0 већ мање више живље учествују у полптпчком жпвоту. Један од таквпх је велики псторпк немачкп, Хајнрих фон Спбел, чпја је смрт, 1-ог августа (по новом), ове год. огроман губитак не само за науку псторпску већ неносредно баш за немачкп народ. * Хајнрих фон Сибел угледао је света у Дпселдорфу 2-ог децембра (по новом) 1817. Порекло водп од једне протеетанске свештенпчке породице. Деда Сибелов. свештеник у Сасендорфу, и сам се, не без успеха н талента, бавио историјом. Од њега ie остала расправа „Тестаменат Фридриха Великог“, „Прилози к г.естФалској црквеној u лптерарној историји'. Отац Спбелов, који најпре хтеде да буде теолог ода се правној струци, и за доба владе Француза, носта прокуратор а доцније јустицијар. Год. 1831. Фрндрпх Вилхелм Ш ноднже га у племићски ред. Богата кућа Сибелова оца у Диселдорфу била је отворсна нрвим уметницима п књижевницима — ту се виђаху врло често Шадов п његови ђаци Хилдебранд, П1ирмер, Хпбнер н др. музичар Менделсон, иоета Имермаи и др. У средини овако духовитих људи нровсо је Сибел своје младићске дане. Тада је још дух његов добно импулса за фнлософско посматрање живота. Нибура јс још у гимназији чигао. Свршивши гимназију, отишао је као седамнаестогодншњн младић у Иерлнн, где се одао правним и исторпским студијама. Слушао је Савнњн-а п Ранке-а. Hu један од доцената није толико утицао на младога Сибела, као његов учитељ Ранке „грдном множнисм знања, духовитим иредавањем, ориђиналним и индпвидуалннм цртањем').“ Praeceptor Germaniae, Ранке баш је тада засновао први исторпски семинар за методнчко изучавање истор. нзвора, једна установа која је историској науцн неоцењене користи дала, а из које су изпшли онако чувенн радници као Вајц, Гисебрехт, Сибел н др. 1837. промовиран је за доктора ФилосоФије на основу своје днсертације: „de fontibns libri Jordanis de origine actique Getarum“ 1840. г хабнлитирао cc као приватни доценат за историју на уииверситету у Бону. а 1794 поста ванредним проФСсором годпну дана доцнпјс и редовнпм у Марбургу. Бурне 1848. није могао ни Сибел да мирује, кад су номачке иатриоте нрегле да мнсли о нацпоналном уједињењу пз области родољубивих сањарија у дсло приведу. У прОФесореком Vorparlaraent-y. у Франкфурту ссдео j"e и Сибл, али због његових прпнцппа. за тада доста назадних. не могаше битн пзабран у парламенат. После 1848. Сибел наиусги неко време полнтику и одаде се нлодноме раду. 1856 носле малнх сметња због његових рслигиозних погледа, буде на наваљивање свога учитеља, Ранкеа, позван за ироФесора у Минхен. После пет годпна доцирања наиустн Минхен и доби прОФесуру у Бону као последник Далманов. Од опда ступа оиет живо у нолитпчки живот. Баш се онда воднла љута нарламентарна борба про*> бнди биогра-1-ију Снбелову од Paul-a Bailleu-a у Dentsche Rnndschau, oktober 1895*