Delo

Д Е Л 0 9»; магошка легенда, ло Сибелу. То би значило да дезорганизација побеђује организацију, анархија државу. а то је апсурдум! Европа је побеђена, што је имала на другој страни нуне руке носла u већнх ингереса. Заслуга је Хајзерова и Сибелова што су заиста једну иначе необјашњиву иојаву, објаснили цриродном везом догађаја, — нитањем пољским. Тада се баш решавала судба нссрећне Поњске, лицитирала се њезина имаовина, u сваки је хтео да има на Пстоку одрешеније руке, те отуда онако млитаво вођење управо маневрисање рата, да би се добило времена u л>уди за ово далеко важније нитање по њих. Али не само што ie историја спољних односа код Сибела у другој u јаснијој свеглости, него су u генезис и развитак револуције, u ако не онако сјајно као код Тена, нпак на основи трудних студија извора, рељеФно представљени. Другп ]едан рад Сибелов и ако не такве димензнје као иоменути^ ннти пак тако трајне вредности, то је више полемичко-историска него објективно-историска расправа о заслугама и штетном утнцају на ток немачке историје „римског царства немачке народности*, — империјалистичке иолитике Отона.‘) Леп је он карактернстиком историског субјективизма. Љегову патриотску д}тшу вређала је раснарчаност огаџбине м\ и то осећање незадовољства а priori осудило је нолитику Отона као штетну по Немачку, јер су нмператори германски морали више обраћати нажње Италнји него својој рођеноЈ земљи, где су допустили да се нартикуларизам развије. Пнсбрушки прОФесор, Фикер, успешно је оиовргао тврђења Сибелова као конјекције њсговог иатриогског мишљења, никако пак сагласна с историским Фактима.') Круна Сибелових радова, — од којих овде само главније иомнњемо — то је сиоменуто дело „Die Begriindung des deutsclien Reiches durch Wilhelm 1 “ 11 ако je у том нсториском нроцесу стварања немачког јединства и сам био активан натриотским делањем, те се, познавајући природу духа му н иогледе његове на свет — могло очекивати, да ће под утицајем личних доживљаја унети н више личнога суда, вшне једностраности, нпак је објективност једна од јачих страна Овога дела. Лакше јс нобедиоцу но побеђеноме бити галантниЈи и објекгпвнији. Спбел је впдео своју отаџбину ујсдињену, толико вековнн сан остварсн и иатрнотско осећање незадовољства усгуппло је мсста ведријем и задовољннјем, па је п суд здравији н критичнији. Мржња ирема Аустрији, нравој смстњи уједињења његове отаџбпне, овде је не само сведена на мпнимум но и ншчезава. Бајст није смргнп противник Пруске, којн само мисли на реванш ве1» п државник, који уме да ценн значај мира. Нанолеон III невино је окривљеи, да га је зао демон његовсг цезаровског порекла го*) IHe deutsche Nation uml Kaiserreich 1801. i) Ficker, I>as Deutschea Kaiserreich, 1862 У 75. Band. 1. Helf. Historische Zeltschrift, 1 'ибед je баш пред оаму емрт своју, објакио прло интереене прилоге о поводу рата 1870‘ као додатак поменутом велнком дслу. Он п ту категорнчки устаје противу нзвођен.а да је Наполеон III хтео рат. На нротив.