Delo

ПОЈИТИЧКИ НРЕГДЕД 103 како he да нронађу modus да привуку сељаке, који су тако ватрени гласачн клерикала н консервативаца. Пре збора на неколико конФеренција ло.мила се копља — да лн да се водн рачуна о инднвидуалним интересима upu решељу иовог интања. Комисија која је имала да изради аграрно-социјалцстички програм, — иоднела је такав бреславеком скупу. Скун је једном резолуцијом одбацно програм, — из разлога што овај хоће да иомогне приватну својину и побољша положај сељака као поседннка — а то je, ириватна својина средстава иродукционих и земље, нротивна прииципнма социјалистичким. Скун неће и не може да ради и]»отиву и]>олетаризнрања сељака, јер ће само такви и биги соинјалисте, нролетаријат. само да тај процес ублажп, да не буде овако бруталан. Сем тога унрави нартнској новерено је да прикуиља материјал о немачком аграрном питању. u да се исти сгудира и објаве резултаги у серији студија о аграрном питању. Тако је нитање социјалистичко аграрно одложено — и нерешено. Реше ли они теорискп ово нитањс у корнст своју онда су нротпвницп соцнјалиста изгубили и носле дњу позинију — у теорпји ! Код наших суседа у другој ноловини монархије. где се нромене тако немило гледају, нроменуло се — мипистарство Чиновннчко министарство грОФа Килмансега цар је заменуо „државничко парламенгарннм* — гроФа Бедени-ја, галициског г}гвернера. Веле да је овај ууправи Галиније ноказао таленто да влада. Порекла је талијанско-пољског п гако је влада у Аустрији у рукама Пољака, канцлер, заједнпчкн министар снољ. послова, Голуховскп u министар председннк — Пољаци су. Сасгав кабинета не казује нпшта о иарламентарннм чуствима минпстра председника. За то се пак он ногрудио да речима и нсшто делима увери свет у промену на боље. 22 октобра (но цовом) гроФ Бадени у седницн аустриског рајхс-рата развио је свој програм. Он обећава да ће поштоватп парламенат и права му, да ће ступнти у везу u договор са странкама, али да он не желн да буде „вођенц (sich nicht fiihren lassen), већ хоће он да води. Поласкао је Немцима i Vereinigte deutsche Linke) — одајући хвалу заслузн немачке кулгуре. исто тако нак нпје иронустио а да и клсрнкализам не окади говорећи о нужности религиозног васпитања народа. Није заборавно ни изборну реФОрму, обећавајући да ћевладаирнступитн решењу њеном. Чехе пак мислн да ће задобнти — укинувшп онсадно стање у Прагу, које већ гри године дави чески народ. Ну Чеси су врло мало анимирани том нежном иажњом гроФа Баденнја — Narodni Listy у име Младо Чеха. ог]>адно се од ове милости. као да је то ieдна добиг за чески народ. ГроФ Бадени в]>атио је Чеснма оно шго нм је одузего. нишга нм новога није дао. Такав је био деби новог миннстарства, које би канда хгело комнромнс са свима страикама. Време ће пак иматн да нокаже у коликосу наде полагане у грОФа Баденија, оправдане. Као контра - демонстрација ирославн јубилеума 25-то годшнњнце не.мачког удедињења, требалн су, да буду велики маневри Француске војске у другој половини августа. Овој политичкој страни норед војни-