Delo

102 Д Е Л 0 Турској. Сада се хоће — иаритетом хришћана с мухамедандпма — да поред злоунотребе буде иЈвласти. Од великих сила, под чијом је npecnjOM Турска и дала реФОворме, Енглеска је најзадово.внија — за сада. Руска штампа у оиште још од почетка јерменског нокрета није писала оном тоилином, која би хуманом заузимању руске дннломатпје одговарала. Замерало се да је више интерес Енглеза но њихова хуманост, која ux гони да се онако ватрено заузму за јерменску реФорму. Енглеска је двоје хтела — да снречи да се времена од 1876. године поврате, како се не би могао наћи какав оправданн casus belli противу Турске. и руском утецају у М. Азији да истави једну брану у лицу Јерменске нациЈе. Свакако ће национална свест у Јермена ојачати, руски u турски Јермени гајиће мисао о заједници, уједнњеЈву. Да ли се неће Енглези преварити време ће показати тек Руси нису могли. без велика уштрба, напуститн своју традицоналну нолитнку — заштнгу хришћана у Турској. Свакако је решењем jepменског питања бар за време уклоњена оиасност заплета наПстокукоЈи би могли добити европски карактер. Докле се овако на истоку мутио полптички хоризонат, дотле је на заиаду владала мирна монотонија, прекндана политнчким епизодама не великог значаја. Немци су славили 25-тогодишњицу свог нацноналног уједињења. Разуме се да је тиме речена и прослава великог рата 1870—71. Тешко је одвојити идеју одматерије, од које је она апстрахована. Национално уједињење Немачке ннкло је нз једног крвавог рата — немогућно је дакле ирослављатп једно бсз другога. Тако се морао прослављати Верг Вајсенбург, Мар-ле-Тур, Гравелот, Седан, Мец пгд. Уједнњени нсмачки народ је нрославио свој 25 годишњи јубидеум н с нуно такта п пуно одушев.ЂСња. Једине социјалисге нису хтели да знају за прославу онн су ирослављали 1-ог сентембра —- дан иредаје Седана — свог Лаca.ia. Кад bcIi ирннцпнијелно нису хтели учесгвовати у нрославн, могли су бар тврде немачке иатриоте бити равнодушнп иосмдтрачи, овако им се нетактичност осветпла, иошто су се сами касннјс јавно оградилн од сувишног космополитнзма. Социјализам у исто врсме продужа живо радити па придобијању новпх чланова. У овомргво иолитпчко доба у Немачкој је годишњи скуп соцпјалиста немачких у Вреславн најважнијн догађај, којн ће имати не само локални већ светскп значај. На збору се претресало тако да кажемо соцчјалнстичко аграрно питање: да ли имају разлога сељаци — земљорадннци — да буду социјалисте ? Као што је лознаго противници соцнјализма, мисле да нмају један челичан аргуменат протнву њега — у зсмљораднику. Коонератнвнн рад у индустрпјп је н нродуктивнији н целнсходнији, а у земљорадњи ? Huj'e ли приватна својина. пнднвидуално осећање, онај мотпв код зе.мљорадника који чини рад нродуктнвннјим ? Да лн су у опште коперативан рад нсоцијална својнна могућп у зрмљорадњи? II немачке соцпЈалпсте носе се по одавна мишву