Delo

ДРУШТВЕНА ХРОННКА 113 сланик београдскн, ге је у неколпко речн, а по налогу свога управител>а, честитао прославу u пожвлео б^^атском хрватском позорпшту свако добро п напредак. За тпм нам се пнтендант нзвинп, што нас остав.Ђа, алп мора отићп да дочека цар-крал>а. Драматург беше тако љубазан те нас одведе н разреди у две номенуте ложе. Позорпште је већ бнло дунке нуно најодлпчннјпм већ иоменутпм гостнма и чпсто је бљештало од сјаја. Ту је био н патрпјарх с владикама u арцибискун са својима. Тачно у седам појавн се цар-краљ у својој ложп, све поустаја и поздравн громовитнм „жпвео“ н „ељен“. Оркестар засвира царску химну, која је стојећки саслушана, железна се завеса полако дпже. те се ука- i за дивна главна завеса, иосле хпмне још једиом забрујаше узвиии, ио седамо, оркестар интонира пнтродукцпју, главна завеса се подиже, представа отноче. Престављало се: Слава лмјетности. Сценски иролог у трп слпке, наппсао Стјепан пл. Милетић, гласбу складао Иван ил. Зајц. *) У нредставп су се нарочпто одлпковалп: стари ветеран Мандровпћ н Ружпчка-Штроцијева. Нзмеђу друге п треће слпке, моји суседп гроф Фестетпћ п Надаји зажелеше да се упознаду с већ поменутпм корпФејнма, те нх услужнп драматург одведе на иозорнпцу, где се уз прве уиознаше са Шрам-Нсаковпћком u Шумовском u с још некпм мушким ii женским члановима п вратише се чпсго очарани ШгроцпЈевом u Мандровнћем. После пролога прнказан је иети чин Зајчеве онере „Зрињска": очајнп јуриш с обе стране п на завршетку лепп табло: пад јуначкога Спгета. Оба дела прпказана су врло леио, нарочпто иролог пспао je, ирема очекпвању, дивно. Њпме је уирављао сам ипсац. После представе бпла је, уз ванредно лепо освелење целога града u свпх храмова, велнка серенада пред цар-краљевпм станом од сто и педесет тамбураша, свпх певачкпх друшгава u — бакљада. Сутра дан, у уторнпк у јутру, већ се опет лепршала срнска застава на звонпку српске цркве. Све je било мирно, алн гостпју пз околине не беше всћ ни иоловпна. Тога дана ноходно је цар-краљ одељење за цркву н наставу; са: борну католпчку цркву; војнпчку болншуу и тоиџпску касарну, те око десет н по сахаги нојавио се у срнској православној цркви, где га је дочскао његова светост српскп натрнјарх с два владике и свештенством, и где га је поздравпо леиом, срдачном и одрешитом беседом, у којој је између осталога рекао, да је долазак цар-краљев у сраску цркву као меле.ч на народне ране• — номпшљајућн ваљда на јучерашње догађа]е. После је одслужено многоденствпје и цар-краљ је отпшао. Тек што се цар*) У идућем Проју донећемо овај саетав у целтш, што нам овога пута, због upoетора лнета, није било могућно. Уредншнтво. ДЕ.ТО VIII 8