Delo

114 Д Е Л 0 крал> одвезао. нашн црквенп великодостојнпцн п већп део посетплаца светога храма, а она ЈучерадЈља руља ннтелпгенцпје искрсну на ново, предвођена универсптетским ђацпма у свечаном руху, којпма се с-ад придружпше неке млађе u старије куварпце u неке госпође, млађп католички свештеници u Фратровп, многе госпођпце пз бољпх кућа п сва га маса светпне, којој госпођпце с тробојкама од времена на време повлађпваху u пљескаху, u опет полете на кућу, на цркву п заставу урлајућп бесомучно и дерућп се : „Доле с влашкпм цајнком (крпом), крепали проклети влахи, погани наког“ п осуше са свпју страна каменпцама на кућу, Фирму „српске банкеа, цркву п засгаву u међ којпма се дераху и опет она два јучерашња глумпа. Међу онпма што нзлазпше пз цркве нашао се и Србпн глумац Делнни, те с осталпма у одбрапп с-ветпња, узбуђен упути неколнко речи нападачпма. Сад се подпже још већп урлик. Неко пз гомпле рече: да бп човек пре помпслно да је у Кпни п да Кпнезп нападају на мнспонаре и европљане, него да је у прос-већеном Загребу међ евојом браћом! Једно дваестак католичкпх свештенпка беше се поређало међ светпну на тротоару према лицу српске куће п нечовечно дражише светину нротнв братских српскпх светпња. А некп веле да су впделн u неке свећенпке п по крововпма најблпжпх кућа, како отуда бацају каменпце на српскн хришКански и божији храм. Један личанин беше се решпо да се u он попне на једну кућу те да отуда пз револвера гађа те црне и нехрпшћанске нападаче, алн га другп задржаше. Један је др.љавп Фратар наместпо се баш према црквенпм вратпма, те се кезио, дерао н церпо, бацајућп каменпце п дражећп пнтелпгентну светнну. Фратар се тако дерао, да се чак наш смпренп свештеник Амвроснје заборавио, отворпо прозор u довикнуо му: „Шта се цериш, дереш, н бацаш камење. Зар то нпје исто тако хрпшћански храм п свегиња као u твој ?и Не зна се унраво, шта је ту руљу впше дражпло: да лп застава, црква плп „сриска банка“ ? Ту је бпло п Срба православних, и мухамеданаца, и свештенпка обе вере из Босне. Свп су гледалп то чудо. Један мухамеданац гурну једнога университетлију, на му рече : „Хеј Mopje! Знаш ли бива шта Киниш? Знаш ли ти, да је то вјера. да је то светиња?! Знаш ли бива на гито кидишеги?!.. Та io нијесмо ни ми бива Кинили у мирно вријеме.“ Али се ни тај нп пко другп не даде опаметпти, него још уз већу дреку јурнуше на цркву. Једап се провуче кроз нолицајце н хтеде правце на отворена црквсна врата. Један га иолнцајац зауставп, овај ударн нолицајца песницом у грудп, полицајац ошину га саб.љом ио главп, крв пљусну, овај паде: светина јурну сад на иолнцајца, који се некако одвојио од других, оборише га на н изудараше. Сиромаха иолицајца, којп је вршио своју дужност, однеше у болннцу. У то.м дојурнше н жаидарми те се енергично окомише на интелигентне демонстранте. Наста необнчно комешање н веома смешно узмицање. Баш у еред те смешне u врло жалосне појаве, неко довпкну, окретосмо се u угледасмо цар-крал>а сама самцнта у колима, којн као да се бсше упутно у иоходе надвојводи Салватору и ,то баш овуда. Свети-