Delo

116 Д E Л 0 рила на земљу u све му хаљине поцепала u да су делога тога дана у метежу секли нашим свештеницима крајеве од хаљнна а и да су многима носули хаљине разним киселинама. Онростив се с нашима одох на .представу. Тога дана, по подне била је прва представа у позоришту за публику. Приказивани су „Граничари*. Кућа је била дупке пуна. Око пег сахата одох с Мандровићем на банкет у гостпоницу код „Аустриског цара“, на који беху позвани еви гостп преставници уметностп. — Тога дана одликовао је царкраљ уз осталс и два глумца, Мандровића и Фијана. Првога златном иглом за вратну мараму украшену драгим камењем u с цар-краљевим иницијалпма, а другога златним дугметпма са камењем за манптетне* — Кад стигосмо на Јелачнћев трг. једва се могосмо прогурати кроз руљу, која. стајаше пред жандармима и једнако се дераше. На срећу нас нознадоше редарп и дадоше знак да нас пропусте. Једва ућосмо у хотел. На банкет је било нозвано до 40 званица. Том банкету требало је да нрисусгвује неколико домаћих књижевника, проФесора университегских журналиста, уметника итд. Кад дођосмо, затекосмо доста малп број. Пошго се приказасмо, отпоче мали разговор, очекну се још мало u поседасмо. До мене је седео Надаји. Чим седе, а он ми поверљпво рече „Драги колега, дошао сам весела срца п пун добре вољо у Загреб, али меје ова луда детињарија с једном српском заставом. са свим сневеселила. Па то бн u ми — продужи — требали да здеремо хрватску заставу која сваки дан виси на нашој саборпици. Верујте мп да се гадим овога чина. Сав сам срећан што се сутра у зору враћам у БуднмИешту.* Није ни слутио шта ће се сутра догодпти са заставом његовог народа. До мене с друге стране требао је седетп прОФесор университета др. Миливој Шрепел. Весма ми је жао било што ипје дошао. јер се надах да би бар од њега чуо пскрену, братску реч о нашим заједничким јадима, али он је ваљда баш због тога u пзосгао. У своје време устаде интендант ге ирво наздрави иредставнпку владе, за тим маџарским нредставницнма, па чешком, иа словенском на архитскту и сликару, па онда Србима, нагласивши у свомс говору, да је Србима наздравио за то при послетку, што су онн најближи, а сви су остали гости даљи: што је сваки културни хркатски бољитак ујсдно и срнски бољнтак u обрагно што су Хрвати п Срби браћа У том тренутку од некуда огворише се врата п до нас доире урлик светнне с улице, која се још једнако дераше. Сви се гости редом захвалише нзузимајући А- Ха: џића и мене. — Др. Лаза Стапојевић иачеоник „друштва за српско паЈ)Одно позориште" у Н. Саду. са сином, није био ни при полагању закључног камена, ли на првој свечаној представи, иа наравпо ни на банкету а и они беху дошли као гости н први као представник. Њих двојица су тога вечера отиутовали После је интендант још наздравио домаћим књпжевницима, уметницима и журналистима. Пошто је време јурило, јер је требало отићи још најдаље до 7'|2 на велики бал, који град Јагрсб даваше тога вечера у славу доласка владаочевог. Бећина