Delo

117 ДРУШТВЕНА ХРОНИКА усгаде брзо од стода, моје мађарске колеге позиине ме у друштво, пзађосмо на удицу и како се нзненадисмо кад на улпци затекосмо све као обично, трамвајски промет беше онет настављен и све у своме пређашњем реду. Ту нам рекоше, да је полиција увукда српску заставу н евет се разишао задовољан н срећан. Узесмо кола и одвезосмо сс на бал. Ушавшн у дворницу, која је бида не само иуна одличнога света него просто претоварена људима обојега пода и у којој је било тако врућина, да је тоилота све штппала но кожи. Једва могосмо еачекатп долазак владаочев. На минут ево и њега. Пошго се одсвира химна и пошто владалац учинп серкл с дамама u господом, седе на приређенн престо и пошто се одигра коло, за које моје маџарске колеге рекоше да је српско н да га Хрвати п Хрвагице до зла бога рђаво пграју, оде владалац, а за владаоцем сви великодостојнпци и сва аристократпја. Одосмо u мп срећнп шго се онростисмо тога ненамењеног пакла. Доцније чусмо у кавани. да око 12 сахатп нпје впше ни душе бпло на балу. У остадом то ваљда тако бпва свуда на оваким баловпма u у овакпм приликама. То вече за време бала, ђаци су с Франковнм сином на челу били отпшли до маџарске државне станпце, да с ње п уЈШвратку с првога славолука поскпдају мађарске засгаве. Али пх мађарски раднпци дочекају, развијају, неке добро пзбију а Франковога сина гогово на мртво премлате, скннувши му најпре госпоске чакшире и чпзме с мамузама u пребпвшн му сабљу јуратску. То вече било је одређено и за јуриш на редакцнју „Србобрана*. Чак је преко дана долазпо уреднику Јовановпћу један изасланик правник, да му то објави, да наиред знаде да ће га нанастн п да онп неће више да трпе његов ирекор, да су кукавице, јер га увек мучки и ноћу нанадају, — за то ће сад отворено и јуначки пзвршити напад н пзискао је у напред часну реч од уредника, да га не ће јавити полицији, што је уредник и обећао изјавнвши му у једно да му је врло захвалан на пскрености и да ће их као Србнн гостољубнво дочекатп и почастпти с оним што буде имао. Алп нападачи нису одржали реч. Сутра дан. у среду, нпје пстакнута српска застава, према изданој наредби, ради борављења владаочевог п ради мира. Тога дана цар-краљ је разгледао ioui неке храмове, неке јавне зграде н установе. То пре ио дне, отишао сам раније у кавану. Тамо затекох неке наше, из провинцпје, у жнвом разговору о томс, како Хрвати верују да су они од нас Срба куд камо културно напреднпјп. образованији н nuтомнји, на што опет неко од њнх рече, да њпхова последња дела баш противно тврде. Баш кад се дигох да учнним још једну походу, пре ноласка патрпјарху u кад изађох нред кавану на трг, угледах где у свечаном ходу долази новећи број јурнста с унпвереитетском заставом на челу и у свечаном оделу. Застадох да виднм куда ће. Кад се онп зауставише пред сноменнком Јелачпћа бана. Још из раније знао сам за таке празне