Delo

118 Д Е I 0 ђачке демонстрацпје пред пстпм споменпко.м п већ хтедох да се удалим, кад загрмеше узвпцп: „Слава Јелачпћу, хрватском бану! Слава ! Крепалн Мађари! Крепали Србп! Крепалп Влахп и Мађари!“ Застадох. Кад један од њпх извуче пспод хаљпие нешто шарено, ја погледах боље и впдех тробојку мађарску. Поновпше се пстп узвицп. Почеше је палптп, али не прпмп. Тад пзвукоше неко стакоце с неком течношћу, не знам да лп беше нетролеум плп спиритус — посуше је u уналпше, за тпм је подпгоше на сабл>е и ветар разнесе пенео. Некп уграбпше неке отпадке u ноклањаше пх доцннј е успут лепотпцама које сретаху. Опет се захорпше нстп усклпцп п ucтим редом одоше допраћенп п отпраћенп двојпцом впшпх чпновника полпцајскнх са златним ја.кама. Сав свет на тргу посмат.оао је тај чпн мпрно и без учешћа, само се Јеврејп нред вел. каваном ужасно л>утпше, алн ио тпхо u кроз зубе. Одох да учинпм моју походу после које одох на уреченп састанак Медаковићевој кућп, где застадох огроман број нашпх u то баш пз свпју срнских земаља, као да ux неко нарочпто бирао н скупљао. Патрпјарх не беше дома, али му је јављено за наш долазак и он је обећао да ће у 12 */а вратнти се. У том очекивању исприча нам Медаковић, да је u он добпо норуку, да ће, чпм оде цар-краљ u како поскпдају заставе са станпце п славолука, сви лпстом доћп да бомбардују каменпцама целу његову кућу а нарочпто стан патријархов. А таку псту нретњу да је опет добио и уреднпк »Србобрана14. У томе дође u Његова Свегост. Сад се захори из ир^ко трпста српскпх грла: „живео !“ и то се све орило од улице, иа све докле не уђосмо у његов стан. Сад стунп седн барон Живковнћ u ноздравн патријарха беседом иуном одушевљења, топлога осећања и иреданостн црквп, народности u Његовој Светостн. Захваливши му у име свеколиког Сриства, на његовој јучерашњој беседц у цркви u одважноме држању. Ту се захори ioui громовптнје „живео!“ Ко је видео Његову Светост кад служи, његову досгојанствену u имнозантну појаву с косом н брадом белом као снег, иа још ко је чуо његову беседу у цркви, у овнм мучним часовима искушења српскога народа, тај ће лако разумети ово ванредно одушевљење. За тим узе реч патријарх, те се иогресеним гласом захвали на иохвали, љубави и оданостп, нагласнв нарочито: да народ треба да стоји као један човек уз своју цркву, јер је црква ноносна н силна сгена, која се ничим оборити не да. Тако исто треба да је црква вазда уз свој народ, па се онда може много ностићи и добитн. А завршио је: „Да нема народа не бих ни ја бно на овоме месту на коме сам.“ На ово загрме још једно „жпвео“, приступасмо му сви руци н онростисмо се — многн са сузним очима од евога седога црквеиога ноглавице. На улици нас дочекаше масе света иосматрајући нас радознало u с чуђењем. Разиђосмо се.