Delo

Д Е Л 0 438 вн следбеници куражније су повуклп консеквенцу из слободе пндивидуалног делања. Где је слободе делања, у смислу, који познасмо, ту je места и за моралну одговорност. У колико је свест о потреби жртвовања личних иитереса целини јача, у толико је н морална па дакле и историјска вредности тих личности, народа и т. д. в ће. Морално мерило једино је мерило за оцену вредности у историји. ИсториограФија Ранке-ова је на чисто шта је у priinnin agens историјски. Пу где је поље његова делања ? По Ранке у и његовим следбеницима то је држава, Исторнјски живот по чиње с државним, где нема државе пема ни историје. Без државног живота нема нп историјске свестп, и народи који нпсу имали државне прошлости, немају ни историје. Држава је, како Трајчке вели, Gesannntpersonlichkeit, она је она жижа у коју се сутичу резултати свих страна културног живота, ни ФилосоФија историје, ни културна нсторија немају места век као главе политичке историје или помоћне дисциплине. Има само једна историја, то је — иолитичка Дужност је историка да објасни пратећи у времеиу развитак државног — политичког — живота. Оваква историограФија одговара ностулатпма Фримановом н Дројзеновом да је: „историја оно што је јуче била иолитика, а данашња полнтика бпће сутра историја". Тај раг excellence политички карактер, има данашња историограФија немачка, којој је Ранке творац. И ако Ранке у историјском ироцесу даје онолико мах оном мистичном извору одакле иотиче инднвидуалитет историскпх личности и народа и маниФестацији божје снле у повезаности догађаја, ипак, а како би се то могло очекивати, не вмди он у историји и какав шаблонски развнтак, било то но путевима божјег Промисла било ма које једне идеје. Сам историјски инстикат не допушта му такво рационалпстичко схватање И ако сам Ранке признаје утецај Нпбура п Фихге а на њ, ииак се пз свих дела његових врло мало ндеја Фихте-ових може иробрати. Он студпраше радо само поиуларна дела Фпхте-ова. У њима је иак могао иронаћи само патриотеке мисли немачког фнлософп, који устајаше у одбрану индивидуалних права народности од прождрљивпх нланова једие универзалне монархије Бонапартине. (