Delo

УГАРСКА II 0Н03П11ИЛА ХРВАТСКА 59 свс због страховнте конкуренцнје 1’иЈске, која сада но важностн надма шава н сам Трст. С окупацијом Босне, 1878 годннс. почпн.с се погоднија сра за Хрвате. llo своме геограа>ском иоложају они се користе некојнм радовпма KOje је Аустрија нзвела на корист ове покрајине. Стари војннчкп бедем у ЈЈЗроду гражп жељезнпчки нут којп везати Јадранско Море са Савом ирско Сарајева. На овој всликој, меланхоличној рецн, која пређе бејаше међа Нслама, иочнње се јављагн нека мала раднност због трговачке Флотиле на њенпм босанскнм прнтокама. Довршено је и грађење неле нруге Нагреб-Брод- Београд, која везује престоннце Србије п Хрватс-ке, а то су два југо-словенска средишта, чија је одвојеност служила интереспма маџарскнм и сувише дуго. Неки мали подстицај дат је трговшш и пндуетрнји још н стручннм школама. Загреб ie иостао велпка варош, примамљива, жнва, у којој се лепо слажу локална боја u цивилизација. Недалеко од велнчанственога Зрпњскога трга држава је подпгла нову жељезничку станпцу. Кроз Загреб ће једнога дана проћн можда велпкн европскн ексирес-возовн. Од како је довршена ируга Брод-Београд, најкраћи пуг од Трста, горње Игалнје па и од Марсеља до Царнграда пресеца Хрватску. Истина је да према садашњем стању жељезннчких распореда треба трпдесет сатн од Заиресића, западне граннце хрвагске до граннце српске. Господарп жељезничких нутова, Маџарп, увелн су удобност, брзину иа п штедњу само на онпм жељезннцама које воде Пешти. Маџарска је политпка још нонајвише подноснла напредовање Хрватске на нољу народне нросвете. А она je бпла п заннтересована тпме. Код Јужннх Словена гогово је непозната слободна настава. Држава ноставља проФесоре и учитеље- Тако је отворен конкурс за опе којп ће најпослушније радити на шнрењу маџаЈшггнне по земљи. ЈБпхов утицај на селу сузбпја утицаје свешгенства. Сукоб између учитеља u свештенпка иостоји у Хрватској од прилпке као н у Француској. Само шго се црквепо шггање меша овде са народннм питањем. Школа је сачувала иодуконФеспоналнп карактер у толпко што је у њој проиисана молитва н нредавање катихизиса. Али се наставно особље мало по мало одваја од догме и од ве})Скога духа иод далекнм утицајем немачке философијс ii нешто мало, мислим, Францускога „дпбералнзма*. Оно неосегно постаје што и код нас, на чак по готову u у свом снољашњем држању, — неутрално V верн а у полнтпцн уз владу- Свештенство ради iijiotiib те двојне тежње : оно се 6ојш у нјкнвом с.мислу за Бога н за домовину, отуда његово утицање на народ иобожан н пун иредања. а оно би бпло још u знатннјс, да га свештенство не смањује начином свога жнвота. Од двадесег годнна на овамо средња настава учинила је огроман напредак. У Загребу нма доста ги.чкизија н института у којнма владају немачки мегоди. Садашњи мпнистар наЈ)Одне njiocBere г. Кршњавн особпто воли женске лицеје. Њг.хова модеЈшост надмаша слнчне заводе у Француској. У једноме су заведене Ј>аднонпце за шпвење, i;pojeibe н за