Delo

<60 Д Е Л 0 нрављење шешира: ту се брижљнво ствара практична жена. У другоме сс нредаје латински. Али немојте ту тражпти шуштање Фпламннтпне хаљнне: то је само радозналост за учење и жеља за нечим впшнм, ожпвљена такмнчењем с ученом Немачком. А у самој ствари ту је иозигивна мнсао: снремитн мајку да може надгледати васпнтање своје деде. Нагреб има један уннверзитет, отворен 19. октобра 1874., под Мажуранићем, он се делп на трн Факултета: правни, богословскн, филолошкп и природњачки. Како је поникао у патриотској реакцији од 1868. u у племснитим тежњама владике Штроемајера, то он још u данас носи белегу свога двојнога постанка и поред маџарскога чишћења, које je шта впше успело унети у њ атеизам. Академија, доста богато снабдевена, награђује радове сваке године п прима на се трошкове око издавања. Најважнији }>ад без ногово]>а јесте велики југо-словенски речник, заснован по Литреовој методи п доведен до слова L. Г1рви уредник речапка бејаше славни филолог Даничић, Вуков ученик, а за њим прави енциклопедпста н полиглог, Будманн. Академија је постављсна изван СФере властп па чак и пзван државнога утицања. То ]е прпбежпшге високе културе народне. светплишге у коме се чува чисти дух онога човска коме је Хрватска дужна за остагак своје животне сиаге после негнаест годнна ове разорне владавине, — дух владнке Шгросмајера. IV. Велика личност Штросмајсрова нчје још била изнесена пред публику европску у иравој светлости својој. Овај век за цело нма ирава тражити га за себе, п међу беседницима, научницима и ФилосоФима, у тој у неку ]>уку елити рода људског ou би могао изабратн своју груиу, уверен да ће у њој наћп месго. Али у суштнни он нарочнто нрнпада свомс народу, п сва његова величпна впди се само у томе кругу који је изабрао н прославио. Он је, сутрадан по Јелачнћевој смрти, нред којом се десила једна карактернстична немилост за њега, спасао наслеђе народнога препорођаја. Кад један народ чисто војнички, одушевљен, храбар, честит, каткад до лаковерности, буде изненађен свесграном поплавом цивилизацнје и наморан да се пусти у нове облике борбе за жнвот он ii]ie свега иотребујо доброга уп]»авнпка за нзвршсње тога нредаза. Ако је тај народ слаб и богат особито у доброј вољп, овај управник мора битн п човск од убеђења. Нладика Штросмајер верује у будућност ЈугоСловсна узвишеном п убед.љнвом веро.м, која ce час узднже изнад нензбежних обмана час сндази у иотанкости сложена и спречена дела. Гвоју звезду познао је он израна. Али је њу утврдила његова вол.а. Како јс бно прослављен већ у Augustmeum-у, као стари проповеднпк на двору, номогнут високим везама п ире него што се отворпла ње-