Delo

Hu Фанатизам правосдавнпх Срба који му нпсу допустнли да нма барем каиелу у Београду, нн јвнхово жалосно држаље у Хрватској где гласају са маџарском нартијом нису му убили вол>у да ради на пзмирељу између крвне браће и да он, католички владика, пстиче братску слогу у вероваљу.*) Он предвнђа солидарноет југословенске заједнице и н сЈсдиљеље двеју цркава. Он је велики ујединилац, борац против центриФугалне силе која прождире Балканско Иолуосгрво. Траг љегових намера н н>егове племенитости може се наћи чак п у Бугарској, где он издаје о свом трошку збирку народних песама (Народне бугарске ајесме). дело браће Мпладинова, Константина и Димитрија. Све његово нонашаље одушев.вава се великим умним доброчинством. потребом да се на заједничке изворе нривуче једно нлеме још непросвећено н раскомадано. Као правн свештевпк у дуиш својој, са непсказанпм утицајем у свештеннчкој одежди као владика према сплнима, доброћудан према слабнма, као човек који предвиђа чак u у детаљима, он је давао један упут пастви својој норед осталих kojii су узорита дела хришћанске апологетике, — против Финансиских проспеката, који плаве парохпје љегове енархије, радећн тако као економиста, у чем бн се епископат францускн могао Јгледати нз важних разлога. Епископа ШтросмаЈера клеветади су сумљом у љегову оданосг. Као аристократ по темнераменту а везан за владалачки дом колико историским изображењем толико и атавизмом, ои не само што није вређао династпчко ираво него га је оно још п прпвлачпло. Маџарска штамиа, а особито јеврејска, насликала га је друкче. Од поданика и обазрнвог и поносног, свеснога права и будућноси свога пдемена, онаје начпнила некаквог мрзовољног прелата који проповеда разочараље. Маџарска се књнжсвност цени у Бечу сувише озбиљно. Епнскопа Штросмајера задужила је она једннм од најосетљивијих нскушења у жнвоту љегову, а то је белова]>ска сцена. Годпне 1888. приликом хиљадугодишљице св. Владимира и оипх свечаности у којима је учествовала цела Русија, ou јс послао један телеграм не Словенском доброгворном друштву, чпјн је почаснн члан а *) Нисац оне лепе расправе, у колико јс тачно схватио н жнвим бојама иасликао одноео који стије иамеђу Хрватск*' и Угарске, у толико на жалост, н на овоме месту н ла неколиким другим местима иоказује, да није разумео у каквом међусобнсм иоло;кају стојс Срби н Хрвати. Дотичући се узгред српско-хрватскога снора он усваја потiiviio оно стаиовниште на којсму стоје хриатске шовинасте, стављајући Србима у одговорно т дапашњу неслогу која риздире српско-хрватску народну заједницу. Не хоте1|Н сс враГати на сриско-хрватско шгган.е, о ком је детњшо и свестрано распран.кано у нашему листу, мн 1>емо овом прнликом напоменути само : 1) да није ни у ko.iiiko Фанатнаам нрапославних Срба узрок томе што католпци u владнка ЈПтросмајср иемају нс само својс капсле uei> u своје катедрале у Бсограду, него да се гоме ваада, ненрскндно u консеквентно на пут стављала баш она иста аустро-угарска политш;а, којој данас. служе Хрвати ; п 2) да је држање једнога дела српскога народа у I ЈЈојсдннцн, коју јс пристао уз маџарску владу противу Хрвата, н које Сриство осуђује као иротнвну онштнм ерпско-хрватскнм пародним интересима, непосредан резултат настране н шовинистичке нолнтике хрватске (Ур.)