Delo

Д Е Л 0 64 шалом а пред љим један служитељ. Око умиљато, истраживачко, нуно жара : слепе очи као да одбијају од себе ираменове седе косе. Жест неисказано грациозан : мало ироније око усана : то је владика Штросмајер. За столо.м, коме он председава, не нази се на предмет разговора. Ма какав да је, овај несравњени говорннк изазваће га, даће му своје обележје, заодеће га својом с,ајном машгом или ће га одржавати нечим неочекнваннм, јаким. нарочитим илодом чисто његове учености. Мисао која је нрешла нреко његових уста није више прост иронзвод мпшљења : у њој има њене тако рећп лнчности. живога. Реч му je лагана, са финим нагласком, убедљива. У препирци, где је велики говорник црквенога сабора и сада вештак, његова реч као да шчепа нротивно тврђење те се чини као да се чује шум нечег смрвљеног. Руке склопљене, пажљиво н иокретно чело донуњују ову Физиономију, која има еваку чар и која сија благошћу својом после атлетских игара. V. Може бити чудно шго тако моћан и тако раскошан дух инје са гледишта политичког нреузео нресудно утнцање на сврје покољење. lleосиорно је да један део хрватске оиозицше пзмиче с онпх путова којима јс Штросмајер хтео упугити опозпцију Он је њу замишљао како тежи нотпуном обнав.љању народнога жнвога, који нодижу књижевности, уметности. нросвета на свим ступњима, нзобплно давана н сродбнм племенима око Хрватске. Он мишљаше да ће се чнсто политичко питање решити само од себе кад се изврши овај програм. Та двојна заузетост : п да подигне дух свога народа и да учинп да он засија над целом породицом југословенском, не указује част само прелату, филоco«i>y u уметнику. То је иозитивно гледиште, коме истина за дуго време nelie приступити демократска ташгнна н иартикуларизам, — али је прилагођено потребама земље, њеном етничком саставу п њеним најбољим тежњама. Та идеја о васпитавању, која у себн крнје савете о стрпљењу, н поврх евега тога позивање на алгруизам народни па ма се он оснивао п на племенској заједници — све то не могу сноспти неки карактери, занесени за брз, локалан н шуман уснех. Њима је обично прсбацнвање да ,јс све то идеализам, а после тога да је то умерењаштво- У самој ствари то jc демократски темнераменат, који је по нагону протнван вишпм духовима п чији је духовни раскош у неломирљпвости. Овај раскош засењује неки иут. особиго кад га износп неки доктринар. У Хрватској сс нашао доктринар, особа другога реда којој се не може спорнти нн рад ни углед. То је Лите Старчевић који се уздигао до политичког такмаца ПЈтросмајеровог н готово довођа онозпције. Антоннје (Јгарчевић јс доктор ФнлосоФије иа н философ на cbojv руку. ()н станује у Загребу на четвртом спрату, готово на тавану, живи повучено, говори ретко н од трндесет годнна иде за.својом сталном иде-