Delo

УДОВИЧИНА ИДЛЛА 75 Обадвоје беху обузети једном истом мишљу, која им изнеиада бејаше дошла на ум; обадвоје се занпмаху једчом истом успоменом, успоменом на шубав пз времена детињства. У то доба су живелн у кућама калдорскнм, на усамњсном брежуњку, на раскрсници. Границом њиве, засађепе пшоницом, дизао се висок зид, начињеи од камења и трошие зсмње. На јужној странп, којој беху сопственици Розини ро^ацп како је сунчева светлост била мања и блажа, наиредовала је и умножавала се породица нлоднога дрвећа. У пролсће се сво дрвеће расцветавало уз општу радост, и сребрнасте нлп ружичасте, или љубичасте круне савијале су се иод небом, крунишући зид и ннхајући се, као да би да се подигну у ваздух н чињаху заношњиво жуборење, као пчеле кад но цвећу купе мед. Иза зида, са стране дрвља, Роза у то доба имађаше обичај да пева. Под цветнњм крунама црвукатао је као нзворјасни и свежи глас. Емндијо је слушао ту песму за дуго време својега прездравњавања. Вчо је слаб и изгладнео. Да се измакне од дијете, пзлазио је крадом из куће, кријући под одећом велики комад леба, и ишао покрај зида, док нпје дошао на место среће. Тада би сео, наслонив рамепа на загрејано камење, н почињао јести. Гризао је лебац и бнрао нежпо класје ; свако зрно имало је у себи капњицу сока, налик на млеко, свежа укуса као брашпо. Чудпо је било, да су се сласт ране п сласт слушања у болеспику спајале у једио само осећање, бескрајпо пријатно. Тако у томе беспосличењу, у топлоти, у мприсима, од којих је ваздух добпјао укус вина, које срце крепн, и глас женскп noct^ajao ie за њега природиа храна препорођења н као неко физичко храњење, које је оп упијао. Розина иесма бн узрок његова оздравњења. II кад сасвпм оздрави, глас Розин имађаше на њ увек утпцај чулне чаролије. После тога, пошто сс међу обема нородпцама заспова волико пријатењство, у Емпдију понпчо једна од опих тпхчх. плашњмвнх и усамњенпх њубавп дечачких.