Delo

К. Е. ZACHAEIA YOH LIH&EHTHAL i; КГЛТЛК НАЦРТ ПСТОГИСКОГ РАЗВИТКЛ ВИЗАНТПНСКО-ПРАВНЕ НАУКЕ НА ЗАПАДУ ДО ZACHAKIA. Готово свакоме је од нас внше мање иознато, да је византински елеменат nrjiao врло важну улогу како у историји нросвете, тако п у нроцесу унутрашњег. грађанског, државног и црквеног уређења и развитка код нас Срба псто тако као н код већег дела Словена. Резултате античног света, које беше Рим у једну целпну прикупио, Византија је иохришћанизирала, прерадила у духу хришћанском и иредала Словенима. Према томе требали су Словени, у интересу нравнлнпјег схватања и тумачења многих обичаја и традиционих погледа народних на : право, закон, обнчај, државу, цркву, брак. суд и многе друге иравне институте, — да буду нрви н главни раденнци на но.ву историје византинског права. Али, запад, је п овај посао преотео, не обзирућн се на то што му је изучавање византпнског нрава и његове псторпје мање потребно него Словеннма. 1»ако се упознао запад с грчко-римским правом? После пада источне царевине с осталим драгоценим рукоинсима пренети су били у занадне књижнице и многи правни рукопнси. У нј»во вЈ>еме на њих нпсу готово нн обраћади пажњу, јер псгштпвање споменика нз времена старе, класичке грчке образованости не даде времена занадним научницима да скрену пажњу н на дела нз каснијсг доба, доба внзантизма. Нремда су нстнна још Politianus (Poliziano у 1494) и Marsilius Ficinus (Ficino у 1499) указивалп на важност нојединих сноменика грчкоримског (грађанског и канонског) права. али у строгом смислу почсло сс радити на њпховом испитивању тек у XVI веку. Огпочето је нздавањем п иревођењем главнијих сиоменика те врсте. На томе пољу у XVI и XVII веку највнше су гласа стекли: Немци Haloanđer (Hotinann. t 1531), Leunclavius (Loveuklau у 1593), и Freher (f 1614), Шотландезац Skrimger (у 1571), Холандезац Viglius Zuiehemus (у 1577): Шиањолац Antonius Augustinus (у 1586) : Французи Hervetus (Hervet), Tilius (l)u-