Delo

К. Е. Zacharia von Lingeiithal 83 tillet j 1570), Bontfidius (Bomici'oi j 157-i), Cujacius (Cujas j 1590), Christophorus Justellus (Justel j 1049) и син његов А'енрих (ј 1093Ј, Voellus (Voel), Лабе (ј 1057), Fabrotus (Fabrot ј 1059), Cotelerius ј 1080), Ен_ глез Beveregius1 2 *) (Beveridge ј 1708) и другн. "s Иоглавита заслуга овпх научних раденика састојн се у томе, што су изнашли и издали многе рукоиисе, који беху растуренп ио разним занаднпм и нсточним књнжницама. Но ретко који од њих да је толнко нажње и старања своме издању ноклонио као Кујације и АвгустинBehima издавалаца није нмала појма ни о каквој критици. 0 иеторпјн дотичних сноменика н њнхову садржају тек нонеки од њих као мимогред говори у своме предговору. Првн озбилшији рад на спољашњој псторији византннског права видимо тек код весонског (Vaison) еипскопа Suarez-a (ј 1677) у његовом делу Notitia Basilieorura. ]\аснијп пнсци као: Јас. Gothofredus, Duck, Рауеп, Hofraann, Brunquell, Bacli, Heineceius, Platuer н други понављају само оне податке што се код Suarez-a валазе. У понеким ранијим издаљима (Јустела н Веверпџа) видимо да јеи исторнја капонског права служила у неколико као нредмет пспитивања и то само у кратко по уводима дотпчнпх издања. Доцније наилазимо већ на чптава дела о томе предмету- У број таквих сн адају дела Франпуског епископа Г. de Marca (ј 166*2) п њсгова друга но науци S. Гаluzius-a (ј 1718). Gerhardus de Mastricht-a (ј 1721), Ј. Doujat-a (j 1686) и Coustant-a A много већег су гдаса стекли дела браће Ballerini Петра и Јероннма п то иоглавито њихова расправа о старим зборницима u састављачима нстнх до Грацијана1). По богаству садржаја, критичком методу при обрађнвању материјала п строго научном начину расправљања, радови браће Валеринп чине епоху у историјп књнжевности као нонског нрава. Видно место заузима н издавалац „Библиотеке псточног права“ (Biblioteka Orientalis),*) унравник ватиканске књижнице Josepho Simonio Assemano. II ако се исгпна осећа прилпчан недостагак критичног талента код нисца, ипак његова „Библнотека“ и до данас нијс нз*) У издању ученог енглеског евештеннка Беверпџа „S\'nodieon sive Parulectae f’anonuni S.S. Apostolornm et Conciliorum ab Ecclesia Graeca receptorum“ (Oxonii, Окс-рорд 1672, 2 т. in folio) налазк ce ueo aCiopniiK канона православне дркве c латннскнм прсводом н тумачењима многих места. Ouo издање цени се врло много у црквеном свету код Грка и Руса. Руски натрнјарсн, н за тпм н св. синод дуго време се корнетно њиме прн решаиању важнпјнх канонских пнтања. Ледно време <‘у га н на рускн језик upeвелн иили радн нрактичне употребе. 2) De antiqnis cum editis tum ineditis collectionibus et collectoribus canonum ad Gratianum usque у облнку додатка делима Лава Великог, што су Ballerini нздали (1753—57 у Венецији). У ирвој књизн у облику увода говорн се о грчквм зборницнма до Јована Схоластнка врло нотанко, а носле њега — у кратко. s> У I-oj књизи разматрају се грчки зборннци нравила саборЛснх и св. отаца(Codex canonUm ecclisiae graecae), у другој — нзвори грађанског права. Остале три књиre служе као додацн (appendices) к првим двема књнгама. > њнма се говори внше о црквеној исторпјн у онште, но о нсторијн црквеног права (о овој се говори готово само од 344—474 стр. књ. III, о Јовану Схоластнку.) 6*