Delo

Д Е Л 0 84 губила своју научну вредеост п то због многобројних података и наномена, учињених по ватпканским руконисима. Нов иут за успешан рад на спољашњој историји византинског права прокрчио је Guiliemus Oto Reitz (f 1769) Издајућн неке впзантинске споменпке (Василике, ТеоФилову параФразу института u Арменопулове шестокњижје) он не само да је ноказао пример за кригпчко обрађивање текста извора, но је својим напоменама, уводпма и додацима расветлио многа нитања из историје византинско-правних споменика. Браћа Балерини и Рајц бпли су весници новог крптпчко-историског правца у нравној науци на челу кога обично ставе з.наменито име Hugo. Алн не треба уз то заборавитп да је Spittler још годпне 1778 учинио за петорију црквеног нрава оно псто што и Hugo 1790 за римско право. Новп живот у нравној науцп, који се јавња крајем нрошлога столећа. бпо је природна последица оног општег преврата у исторпским наукама, који стоји у тесиој везп с именом Шлецера. По самој особпнп својој у почетку се овај новп иравац састојао само у критпчком разбирању подручног материјала. У таквом је духу наиисана и Шннтлерова „Нсторија канопског права до времена Псевдо-Пспдора“‘) (тј. управе историја извора канонског нрава). Шпптлер је нрви био, који је умео да се корисги делима Кустана и Браће Балершш и изложпо свој нредмет ваљано и лепо. На тумачењу спољашње историје впзантинског права као вреднн раденици јављају се још Zepernik, Pohlius и Degen. 1Бима је испало за руком да исправе разне иогрешке ранијнх писаца о томе нредмету н да опровргну нека неправилна гледишта. Међу тнм почну п романисте раденнци ua пољу римског права) обраћатп пажњу и на грчко-римске споменике, сматрајућн да је то веома иотребно те да бн се могао поново извести н нравилно иротумачити текст Јустинијанових законских књига.4 5) 4) Spittler Geschiclite des .canonischen Rechts bis auf die Zeiten falschen Jsidorus 1788. 0 грчким вборницима канона до вренена Фотија тамо се говори на странама 83 114 и 178 — 188; у осталом овде се говора само о иаворима црквепог садржаја. 0 грађанском нраву и љеговој веви с црквеннм одлукама иисац ништа не говори. ibid Предговор стр. V. Друго ново издан.е изишло је 1827 у ирвој кн.иаи целокупних дела L. Th. Freiherrn von Spittler’s sammtliche \Verke I Bd. Stuttgart und Tiibingen 1827 c додатком. неколнко штампаних табака нађених у хартијама цосле смрти Шнитлерове. s) Hugo <-f- 18ft) у своме лравном зборннку Civilistisches Magazin штамнао је у иреводу чланак Hopfuer-ов Praetermissa de Basilicorum libris (1774) o судбнни Васплика иослс Кујација и додао уз то од своје стране садржај Василика и преглед књижевностн о н.има од Виглија (Viglius) до Суареза. Ерб у истом зборнику нздао је два одломка из списа Ihg'i xqovly.wv diuorrjfichcov што је Tichsen нронашао био. Haubold (-ј- 1824.) је саставио (LipsiaS 1810) нодробни регистар Васнлнка, у комс се указује нодударност нзмеђу глава и чланака из Пнституција, Днгеста и Кодекса н глава н чланака у Васнликама п осталим споменицима грчко-ринског' нрава. 11a нослетку К. \Vustemann издл превод Тео-тлове парафразе ннститута.