Delo

100 Д Е Л 0 је сам глачао сочивке и направно телескоп, право вештачко дело оиога вромена. Лајбниц се занимао правл>ењем машина* Лимо је постао славан ботаничар помажући својега оца у практичним баштенскнм радовима и т. д. И ручпи рад није ни мало сметао тим великанима на поњу природних проналазака у њиховим апстрактним истраживањима. Једина подела рада у којој се већ отишло у крајност, која све више тежи да савршено одели умни рад од физичког, да створи једно стање у коме би једни само мислили а други те мисли практички изводили, противи се спајању ручне и умне наставе. Али под изговором поделе рада не треба ићи на штету потпупог развитка човекових снага. Ми ово тек узгредно рекосмо Васпитна страна наставе ручних радова ствар је о којој имају да се б-аве стручни педагози. За нас je овде претежно практичко гледиште. Јер увођење текничке наставе није само питање педагошко него и привредно, питање животних интереса народних. Привредно образовање намеће нам се са два гледишта : појединачног и гледишта општег народног благостања. Његова нужност истиче се још више кад узмемо у вид наше? економске односе са иностранством. Ми данас улазимо у заоштренију економску борбу са страним народима,. борбу која није нешто иролазно него стално и нормално стање међународних одношаја ; она се води мирно, али постојано, и може бити за побеђенога убитачнија од борбе оружјем. Видесмо како се некада производило у породици за кућевну потребу, у градо вима средњих векова за ограннчени број муштерије. Радиност се скучавала поред природних препрека и вештачким мерама, као што је било круто еснаФско уређењег којим се ишло на одржање традицнје у систему рада у циљу да би се одржала сталност у начину живљења. Ти односи престали су, установе које су их одржавале преживиле су се. Више се не производи за околину, сем изузетно. него за муштерију која се протеже с једнога краја света на другн. Народи као н појединци труде се да производе брже н лакше како бп издржали светску утакмицу у производњп и промету добара. Место некадашње сталности у начину живљења иастуннле су јаке промене, ствара се једно стање коме се не впди нзлаза. Према новим условнма