Delo

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 33 мели, иначе не. И кад бисмо и ми налазили, да је г. Ристићева тежња, да удари новим правцем у нолитици, и да уђе у посао са новим људима, сасвим погрешна била, опет за то ми не бисмо му могли спорити право да он, у оваквим питањима, ради по својо1 памети и по своме нахођењу, и у самом том случају, кад би оно долазило у супротност са мислима чак и једног Кнеза Михаила. IV Г. Јов. Рпстић нити је разумео велику политику Кнеза Михаила, нити нашу расираву, која јој je дала видан облик а још мање могао је разумети нашу расправу «Међународни положај Србије” која је политика Кнеза Михаила у много ширем обиму и њеном последњем стадијуму. Као што су му од многостручних питања управе земаљске познати најбоље путови који воде власти, а за све остало вели обично, да то није његов Фах, тако је и у међународним питањима наше земље, у основу, политика дан и комад, једина коју је он могао да схвати, и којој је стално следовао. По карактеру свом он је сувише реалан, а у политици сувише опортуниста, да би његов дух налазио рачуна, или забаве, да се озбиљно занима и политиком виших погледа и трајних интереса. Само тактика у унутрашњој страначкој борби могла га је, по кад кад, нагнати да се и по овим вишим сФерама политике мало проџилита, алн то. је била само проста игра. У самом гренутку кад велика иолитика Кнежева. добитком градова, чини један корак напред ка извршењу великог предузећа, и добија за то кориснији гтоложај, ми видимо г. писца како се труди да наведе Кнеза на противне путове, старајући се да га задобије за унутрашње уставне реФорме у земл.и, па ма то било и путем Портиних Фермана, а на штету већ стечених у практици права. Њему је, изгледа, овај, истина, значајан али, свакојако споредан, успех у добитку градова, био довољаи за славу Обреновића и људи који су суделовали у послу; јер је и за своју политику нашао да је време да се ту стане. Али мп имамо још много убедљивији и јаснији доказ од овога о начину како г. Јов. Ристић схваћа велику политику српског народа. Ценећи уговор, закл.учен између Црне Горе и Дело IX 3