Delo

35 НАША ЗАВРШНА РЕЧ већ у велико завршујемо, не би спремио за здравије мисли, и одушевио циљевима које и сам г. Јов. Ристић признаје за корисне ? Ваљада не само с тога, што политика, дан и комад, мање тражи напора, а даје више изгледа за тренутне успехе?: Не, доиста, и политика, дан и комад, има своје невоље и своје користи, то нико, ко послове нешто разуме, не пориче, и г. Јов. Ристић само се напразно труди, да нас о том увери. Кад Бугари силом заузимљу Брегово, и пљују на наш образ, треба их оног часа одатле силом најурити; кад они према нама прелазе границе оправданих својих народносних претензија, треба их свом силом сузбијати, али, и онда и после, опет треба тежити да се до споразума дође. За што се на послетку и г. Јов. Ристић не би својски заузео за успех ове здраве спасоносне политике, за остварење овога лепога сна, како он вели, кад је дооад толико пута умео успети у питањима која земљи ништа нису користила ? И за што не би успео овде где бп корист била неизбежна. Нисмо ми у нашим радовима сликали идеалну слику неке полигике, која би никла у нашој глави, а била одевена нашом Фантазијом. Ми смо отворили државну архиву, и на основу Факата, која смо у њој нашли, ми смо показали свету политику Кнеза Михаила, у сиротним бојама, истина, али верну нрема ономе што се до данас као поуздано зна. Слику су ту у ствари насликали још раније радови политичких мислилаца, и наших и страних. На њој су радилп и Карађорђе, и Милош, и Михаило, и као наследник престола и као владалац, на њој су радили сви српски нараштаји, једни за другима, колико је који могао, и она је неизбежно завршна реч судбине, не само народа на Балкану, него и свих оних народа на целом Истоку јевропском. Ми ту политику нисмо измислили, ми смо тврдо у њу веровали, и проста је неистина да смо ма кад, или ма шта против ње урадили. Наше су се мисли кретале у овом обиму, истина, широком и величанственом, али сасвчм природном; а што г. Ристић није у стању да се мало подигне од земље, те да добије шири поглед и разуме га. не може бити наша кривица; то су природне последице искључне превласти политике, дан и ко-