Delo

Д Е Л 0 36 мад. Што jo, пак, он пронашао, да со из духа и начина писања у нашим расправама даје извести закључак, да смо ми пријатељи анексија у корист Аустро-Угарске, које би анексије ишле чак дотле, да и Србију обухвате, тоје само мана његовог карактера, и слабост његовог духа. Само су онакви магарци, као што су они политичари на које је он, каконасувераза, наишао у Аустро Угарској могли пронаћи у нашим раснравама наше пријатељство за поменуте анексије, и г. Ристић оштетио је историју што њихова имена није јавности предао. Нас само зачуђава, на овоме месту, како г. Ристић не увиђа у какву га категорију писаца баца овај његов начин дискусије, колико он тако ниско тоне, а ми високо остајемо, ван домашаја његових удараца. Као иисац, говорећи о судбини народа на европском Истоку, ми смо говорили и о судбини хабсбуршке царевиие Г. Ристић мисли да се из онога што смо рекли даје извести, да смо ми нисали у корист Ауотро Угарске, а против Србије, али ево беде шго тако не мисли ни Цар ни министри Аустрије н Угарске. Нека г. Ристић, пробе ради, пође с нашим политичним програмом као с предлогом, па ће видети како ће бити примљен и у Пешти и у Бечу. Данасјош, док су Немци и Маџари горе, а Словени доле, о онаким плановима као што су наши, не може бити ни спомена. У тим би се плановима, у Аустро-Угарској, нашло сигурно издајство према царевини, док би г. Ристић хтео да у њима нађе издајство према Србији и словенској мисли. А као министар ми смо водили строгог рачуна од положаја, у који је дошла Србија после берлинског конгреса према суседној царевини. Старали смо се да наше одношаје ставимо на што бољу ногу према њој. али нисмо извршили ни један чин који би нашу политичку самосталност у иитање доводно. Г. Јов. Ристић чим је впдео, да заједничка иолитика балканских народа није тако лако остварљива, тражио је наслона на какву велику силу, и означно је Русију као ту велику силу. Ми, напротив, нисмо тражили наслона ни на Русију ни на Аустрију, него смо се држали самосталне политике, рачунајући, у пркос свему, на успех заједничке радње са балканским народима, и на опште интересе ‘Сврогтске на Истоку; а како смо нашу замисао изводилн, по-