Delo

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 37 казаће најбоље службени документи, од којих неке овде јавности предајемо. Његовом Величанству Нраљу Милану Ишл џ Београд 13 Августа 1882 год. Г осподару Г-ђа Катарџи полазећн за Ишл била је тако љубазна ионудити ми да понесе нисмо за Ваше Велпчанство, ако бп каквог било. Користећи се том приликом слободан сам приложити овде једну нотиду Pester Loyđ-a која говорећи о путу Вашег Величанства, закачује се п за нитање Босне и Херцеговине. Овај допис, у Келнским Новинама, доста је примећен у Београду, али је на сваки начпн већи утисак учинио на страни, него у нас. Допис ја био од неке корпсти, јер је изазвао и стране, и аустро-угарске листове, да се њиме занимају, било критикујући српске тежње, било поричући да нут Вашег Величанства стојп у каквој вези са пнтањем присаједињења поменутпх покрајина Аустро Угарској. Ја би био нонизног мишљења да су дописи о Босни и Херцеговини данас, не само корисни, него н нужни, те да се њима обрагн иажња политичких кругова на питање, које је вазда од опнггег европског интереса, да државницп Аустро-Угарске добију, за времена, опомене са више страна, и да се унапред номире са ситуацијом коју би Аустро-Угарско.ј створно сваки корак у правцу намерене анекспје. Ја сам дубоко убеђен, да би прпсаједпњење Босне и Херцеговине АустроУгарској било у данашњим приликама, почетак неизмерним заплетима на Истоку, нз којих сама Аустрија мучно да би се могла с коришћу извући. Ја сам уверен да би Србији било одвећ тешко да у таквом случају иродужи политику огвореног пријатељства према суседној монархији, какву је за последње време водила. за.то и мислим да намје дужнозт да се аустро-угарски државници, за сада, нутем новина обавестео свима неприликама у које би увукли u саму своју земљу радом, који у крајњим последицама може ићп у рачун само руским тежњама, против којих се Аустрија данас бори. Тешко је, доиста, напуштати покраЈине; на које је већ рука метута, али ће извесно теже бити одржати их кад буду једном царевинм коначно присаједињене. II ако би на нослетку било, можда, могућностн пронаћи начин накнаде, који би тежње српског народа могао задовољити u датп основа и разлога влади Башег Величанства да продужи, и на чврстом темељу утврди, иолитику искрених иријатељских односа са суседном царевином, та би могућност тек онда могла наступити кад бп се приступило коачном уређењу свих иитања на Истоку, не водећи никаква рачуна од европске турске царевине. Мпмо тога нема другог' исхода до, или statns.