Delo

НАША ЗАВРШНА РКЧ 39 рода, u придајући краљевом пролазу кроз Беч нолитички значај, који он, као што знате, у ствари није имао. Кад Аустро-Угарска сама истнче једно тако животно питање за ^интересе п иолитпчку самосталност српске државе, бадава ћемо ми жеети да с« о њему за сад не говори, оно ће се. п поред нашег ћутања, иојавити и решавати. У осталом, колико је важно зпати данас поуздано, да лп ће се то пптање у скорој будућностп решавати, још је много важније знати, како би држање српска држава према њему требала да заузме, кад се буде решавало. Мени се чини, да је Србијп немогуће да не каже шта она мисли кад се буде ствар покренула, на то је гоне животни интереси њени, на то је упућује и полптика добрих односа са Аустро-Угареком. Нитп ми можемо мислити да обманемо државнике Аустро-Угарске, нити се опи могу надатп да се у Србпји неће опазптп опасност за њен политички опстанак, ако бп се Босна п Херцеговина Аустро-Угарској присајединиле. Може бити да се варам, али мени се чини. да је за сваког неинтересованог посмаграоца и за саму хабсбуршку монархију оиасан пут освојења на Нстоку, п га последња околност, мнмо осталог, може данас понајвпше утицатп на избор иута, којим ће аустро-угарека полптика имати поћп у скорој будућности. Аустриска политика освојења на Истоку може потицатп пз два разлога. први је да се надмоћије руско на Балканском Полуострву сузбиie Али освојењем не само да Аустрија не сузбија, него још јаче утврђује руску надмоћност над балканским државама, пз простог разлога, што ће сви балкански народи, не пзузимајућп ни саме Грке, у том случају поћи за Русијом, не разбирајући више за крајње последице; друго je, да се аустро-угарска монархиЈа осигура против тежања српскпх. Разуме се да је у тој поставци нама дужност да се пдановима АустроУгарске одупремо Мени изгледа да ће у Бечу бити принуђенп тешкоћама, које окуиација задаје унутарњоЈ политицц, да наскоро решавају ппгање анексије и ко може знаги да се ово дана нпје водила о истом озбиљна реч у Пешти. Египатско питање могло им је датп надежде да ће се u ово њихово иптање, у општој забунп, моћи прошверцовати, и као што се у бечким дипломатским круговима мисли, долазак г-на Волкенштајна у Беч као да је имао за цељ да достави бечкој влади неке руске предлоге, који би се односили на поделу уплива између Русије и Аустро-Угарске на Балканском Полуострву19). II ако инспирирани бечки листови ревносно поричу сваки иолитичкп значај путу г. Волкеншгајна, није сасвпм неприлично да се таки покушаји из Петрограда данас чине. јер би за Русију била чиста добит кад би у оваким покушајима могла уснети. Догод се је борпла протпв саме Турске, Србијп је био положај много бољи. Данас се Србија палази између завојевачких гежања Руси• l9) Од прилике овога доба ГраФ Кевенхилер по налогу свога министра саопштио нам је смешећи се, да су се Русија и Аустро-Угарска споразумеде, да се прва меша мање у српске, а друга у бугарске иослове.