Delo

40 Д Е Л 0 је, које се оетваравају преко Бугарске, п тежања Аусгро-Угарске, која би мислила да Турску замени. Србија не може наћи у данашњој ситуацији искреног и озбиљног наслона, ни код Русије ни код Аустро-Угарске. Тога наслона за оствареН.е својих тежања и осигурање CBOje народне нолитичке самосталности, могла би она наћи у интересима Западне Европе, али за данас, на жалост, нема Занадне Европе. Да су силе мислиле, без задње мнсли, уступити Босну и Херцеговину Аустро-Угарској, оне би то учиниле на самом Берлинском Конгресу. Од оног доба не може бити ни једно удесније за планове аустроугарске нолитике. Могла је Аустрија сматрати дати јој мандат за окупацију као иретечу анексије, могле су силе држати, да ће се на нослетку то пптање на тај начин и расправити, али на сваки начин. ако би ко пмао рачуна да доказује, да окунација није исто што и анексија, то би му било лако и доказаги. Та баш околност што је, у најповољнијим нриликама за Аустрију, решена окупација а не анексија, доказ ie да се је хтело оставити отворено поље за даље срачунавање, према удеснијим^прилпкама. Нема сумње, да ко даиас има силе, тај има и право, алн ја се не слажем сасвпм са вапшм мишљењем да је Немачкој и Аустрији дозвољено све покушати, и у самим данашњим приликама, кад је остала Еврона растројена. Ти баш покушаји, ако би имали великп политички значај, били би, можда, новод да се интсреси противни, u брзо u лако споразуму. Сад било како му драго, сврх једног гштања ја сам на чисто, а то је да од оног часа кад би Аустрпја анексирала Босну и Херцеговину, без озбиљне накнаде за Србију, која би накнада њену народну нолитичку самосталност могла стварно ујамчити , нолитичка самосталност Србије доводи се у питање. Таква ситуација отворила би широм врата руском упливу у Србији, нити би у Србији могла опстати ма која влада, која бн имала уверења да треба продужити иолптику добрих одношаја са АустроУгарском, овако како смо је ми нокушали водитп. — II мп сами , кад смо усвојили овај пут, нисмо били заслепљеии обманама. Уверенн да, догод Русија не нап}гстп идеју велпке Бугарске , а на штету српских интереса, која је пдеја нашла својих наЈЈаснијих израза у Санстеч>анском Уговору, Србија се нема ни чему надати добром од иолитике коју Русија водп на Балканском Полуострву. Уверени с друге стране да, догод се Србија буде непријатељски понашала према Аустро-Угарској, да овој неће бити могуће нонашати <се другојаче према Србији, него тражити стварно јемство против остварења српских тежања , нашли смо се у положају, дакле, да иокушамо не би ли уАустрији дошли до уверења, да је боље за интересе аустро-угарске монархнје задобнти стварно пријатељсгво доста снажне Србије, него тражити гаранције нротив њенпх законитих тежања, које гаранције u кад би Аустрија задобила самој њој више би штете него корисги донеле. Ја добро знам да у Бечу не траже савете од нас у погледу аустроугарских интереса, ни начина како да их заштнте н осваре, али за то