Delo

НАША ЗАВРШН V РЕЧ 41 баш и наша је дужност да не пропустимо учинити све што 6u огежало освајачку политику Аустро-Угарске над земљама . које српском живљу прппадају. Кад би се у Бечу нравплно п хладнокрвно на сптуацнју гледало. кад не бп преотела маха, можда, политика сујето, да се царевнна похвалп п задобпћем провпнција, у оној нстој епоцп , кад пх је многе погубпла , ја не видпм разлога за шго се не бп отклонилп узроци општег непзбежног занлета на Пстоку, којима би апексија шпром врата отворпла. Ја држпм да је Хабсбуршка Монархпја закључила своју освајачку улогу у данашњем веку, сам њен државнп склоп упућује ју на консерватпвно држање у том погледу. Аустрија, која не мисли освајатп. поетала бн снажан ослонац за развпће балканскнх народа, п у толпко бп њен моралнп п политпчки уплпв ојачао међу њпма. Она бп тако постала нужна чпњенпца европске u псточне равнотеже ; док Аустрија освајачка напћп ће у првом реду на отпор балканскпх народа , док бп с друге стране повредпла трговннске п полнтичке интересе западних држава, које, u ако данас ћуте. могу на њену штету проговорпти у скорој будућностп. Мп смо обазрпво адп искрено, као што рекох, покушали једну полптпку, за коју п сам признајем, пма слабо пзгледа за сада на уснех, п ако пма највпше стварног разлога да успе. За то 6u status quo за нас, u по мом држању, бпо најкорпснпјп за сада , п мп доиста не мпслнмо нпшта предузпматп што бп његову промену изазвало. У осталом, п да нисмо ималп у впду какву другу полптпчку корпст, све што смо са Аустро-Угарском до сада закључпли одговарало је нужним прпродннм односпма пзмеђу две државе , које се гранпче. Ако околностп дозволе да се нанорп даље у овом правцу чпне , били мп, бплп други на вдади, чннпће се оно што околности буду налагале свакоме државнпку, који пре свега ради за евоју земљу, и само за своју земљу. Што се тпче ваше примедбе, драгп приЈатељу, да ћете се ви овпм пнтањем занпматп кад вас ја на то овластпм. ја бпх мпслпо да се оно нп у каквом данас случају не би могло покретатп са наше стране, али ако га другп покрену треба га прпхватптп , са тачке нашпх пнгереса. На сваки начин. било бп од корпсгп мотрити на све појаве којп бп се овог пптања дотпцале, и прибележаватп пх пажљиво

м. с. п. Са свпм поверљпво. „Г-НУ М. М. БОГИЋЕВИЋУ, изванредном посланику и пуномоћном министру ПБр. 906. Беч. 7 Јула 1888 год у Београду, Гостдипе Посланиче, Ваше презпдијално гшсмо од 1 Јула ове год. ПБр- 51., у коме ми сгопштавате разговор којп сте пмали са г. Сеђењијем , односно пзве-