Delo

42 Д Е Л 0 штаја koju је г. Марпновпћ иоднео Њ. Н. Краљу. заслужује да вам коју реч о њему проговорпм. Не могу вам затајати да ме је прилично изненадила зебња г. Сеђењија да ми. случајно, погрешно не разумемо њпхове праве намере u тежње , те услед тога ногрешног разумевања не одемо, можда, даље у нашим односнма с Русијом, него што би се то у Бечу желело. Нре свега, наши односи с Русијом, u ако су, но кад кад, могли битн предмет разговора између Београда и Беча , нпсу никако моглп бити предмет за заједнпчко решавап.е Ја сам држао да су у Бечу стекли уверења, да мп врло много полажемо на односе пријатељства u доброг суседства са Аустро-Угарском, да смо далп довољно доказа да смо вољни решавати сва међусобна питања, у духу нријатељства и заједничких интереса, те да би нас од тога пута, на коме ми држимо да су интереси наше земље заштпћенп и унапређени, бнло добри, било рђави односи са Русијом могли одвратити. Али таква иаша политика према Аустро-Угарсвој не условљава нп у колпко потребу да с Русијом не одржавамо, не само у Формп, добре однос, него п у ствари, чим бп се Руси навикли да на Србију гледају као на независну Краљевину, која има своје одвојене народне пнтересе, као што свака независна држава мора пматисвоје. Што односи између Србнје и Русије нису бивали никад онаки какви би требалп да буду. то нп у ком случају не бп се могло владама српскпм, ua нп нама, данас, у грех уписати. Русија је вазда сматрала тежње српског народа као потчињене чињенице своје велике политике, а сриске су владе ми слиле , бар мп данас тога смо уверења, да смо ми најбољи оцениоци свега онога што се нашпх интереса, било тренутних било трајних, не.поередно тиче. Србија се, од како постоји као држава, налазпла у тешком положају пзмеђу два, п ако међу собом протпвничка, али за српске народне пнтересе, у шумању руку, непо}тздана политнчка правца. Мимо остадога, и тај је положај палагао Србији да вазда остане чисто на своме народном државном земљишту, те да тиме осујети тежњу коју, на жадост, и страсна опознција у земљи Јако потномаже , да се Србија нредстави •свету као трабанат, час једне час друге државе, којасе, у својнм политичким тежњама, но в])х наше главе сукобљавају. За то нам ни]е ни .дозвољено, г. Посланиче, да сувише абондирамо у пзјавама које се са овим иоложајем не би могле потпуно саглашавати. По моме схватању, ми морамо из.бегавати да се Аустро-Угарска својим добрим односима са Србијом код Русије уцењује, тако псто као што нам не иде у рачун , да се Руспја, са своје стране, код АустроУгарске, за своје пнтересе, нама користуЈе. Наши добри односи, п с једном и с д]»угом државом, греба да послуже српским интересима, које ми ин у ком случају нисмо вољни да жртвујемо за добптак само добрих, ^ли шупљих односа.