Delo

76 Д Е Л 0 мојте се смијати , него онако жвр ! .. . Дед ! . . . Један, два три ! Ми навалисмо смијући се, па онда баш збиљски, али нам је .била сва мука узалуд, баш као да смо хтјели привити сухо дрво. — 0, брате, ово је збиља ђаволска снага, рече тетка... Доста ! Што да се мучимо узалуд ! — Не, него још ! дода Марта, сва зајапурена... Хоћемо ■баш да му покажемо ! — Још, још ! вели Ђукан. Ја замотрих да он прстнма лијеве руке шкакље удовицу иза врата. То ме наведе да и ја то исто покушам наТомкину врату. Дјевојчица ме погледа, па затури главу смијући се, па и она стаде ви.кати : још ! још !... Најзад, сустали, посједасмо, али он остаде онако раскорачен, сучући брке, слушајући наше хвале, па од једном дохвати иза себе с полице тањир, тури га у уста и одгризе парче, као што би гладан човјек одгризао окрајак од погаче. И баци тањир и окрајак посред кујне. То је било за колико би ^дарио дланом о длан. — Овако ћу ja теби бабо, прегристи грло кад ме наједиш !. . У мене ти нема пет ни шест, него одмах. . жвр ! рече смијући се, па сједе. Сјећам се врло добро. да ме је та шала неугодно дирнула, али на моје велико чудо, удовица са изразом највеће понизности одговори : — Ти си мој господар, али ја се опет надам да ћеш ми бити добар ! Тетка погледа мене и Томку, (еједели смо једно до другог), па, видећи ваљда како ми жељно очекујемо наставак љубавног тепања, она нађе за добро да да дру1и правац разговору. — Валај, ако ико, ти ћеш Ђукане живјети сто година, али опет причувај своју снагу ! Зубе чувај за. старост, а већ за мишице лако је.\ Је си ли икад боловао ? Ђукан нагну врчем. Тога пута једва је предушио, — пио ie као во. — Боловао сам често у војсци. али ннкад нијесам узимао лијекова. . Аја, брате, нека они дају коме другоме, али мени