Delo

78 Д Е Л 0 _ — А за пробаде и убоје најбол>е су пијавице, настави Ђукан. — То је истина, потврди тетка. — Једном сам се у касарни потукао са солдатима Талијанима и Тудешкима. То је било у Верони. На несрећу, не деси се у соби нико од наших, а њих седам осам кидисаше на ме. Били смо се пјесницама, па онда кундацима. Ја их иремлатих двојицу тројицу, али, бога ми, и они мени намјестише ребра. И два лоша убише Милоша. Тако је трајало док не стигоше неки наши. Ја сам се једва на ногама држао, осјећао сам, да ако овакав легнем и допанем шака љекару, да нећу више устаги. Срећом нмао сам неколико талијера, те замолим неког Сињанина, да ме одведе до берберина. Он ме одведе. Ја извадим Марију Терезију и пружим је берберину и кажем: «ево ти, али да ми ставиш пијавице овако с ногу, да их начичкаш свуд ђе има модрица”. Па онда се свучем и кажсм земљаку: гледај добро да мете пијавице свуда гдје су модрице, јер јарац талијански хоће да превари. Кад ме Сињанин видје гола стаде се чудити: «Јао, вели, па ти си сав испребијан! Берберин опет одмахну руком. Не могу ја вама за талијер да потрошим толико пијавица, Ту ће их отићи двије прегршти... На то, нека га ђаво носи, ја му дадох двије Терезије... А мој брате, мука жива, и колико је то трајало. То је било жвр! Па онда онако са пијавицама на себи вратих се у касарну. Разумије се да ме више Сињанин носио, него што сам сам ишао. Послије двије три уре скинуше људи пијавице с мене, али нијесам могао сутра устати. Веничар јарац познаде шта сам урадио, па ме тужи, те ме осудише на четири недјеље апса Одлежао сам апс, али сам изнио главу, а да сам се дао љекарима у руке, био би жвр — 0 мајко божја, шта се с гобом радило! рече Марта и прекрсти се. На то се тек прснуше у Тукану војничке успомене, а како се свакога часа машао врча, то су оие васкршавале све живље и живље. Једнами се особито удубила у памети. Причао је о неком свом другу. сјеновиту човјеку, који је имао «чудне моћии. Тај је човјек био Фурлан, дакле, из земље гдје је од старине помјешана словенска и латинска крв. Био је, вели, сув и црн као ђаво, очију као у зијеца. Фурлан, вели, загледа се