Delo

ЂУКАН СКАКАВАЦ 79 човјеку у очи, загледа се, загледа, na се почне измицати натрјашке, а онај, у кога је гледао, мора да иде за њим. Нема ту хоће или неће, него баш мора! Било их је, вели, који су се кладили с Фурланом, да их неће иривуКи, али је сваки изгубио опкладу. И сједнеш, вели, на земљу или на столицу, или легнеш наузнак, свеједно; и смијеш се и говориш што год хоћеш, а он само стави руке иза леђа, па упаочи оним пустијем очима. па кад види да је вријеме, а он се почне полако измицати, а онај други на један мах ублиједи и занијеми, па за њим, за њим, све за њим, као да га је ужем привезао. А ми наоколо да пукнемо од смијеха. — 0, Боже, свачега ли има на свијету! вели Марта. — Има тога и у нас, исправи тетка. Покојна баба Рогатића могла је тако привлачити очима стоку. Загледа се тако у мазгу, или говече, или магаре, или овцу, а животиња иде за њом, као што ти рече, као да је привлаче ужетом. — Ја, настави Ђукан .. Тако ти то мој Фурлан био страх све касарне. Али с једним је добио жвр! с једним је изгубио опкладу. — А с ким то!? запитасмо. — Са мном. Мене није могао ни маћи с мјеста. Гледа ме гледа. ме, а ја му исплазим језик и одмјерим руком. Најзад се тргне и пође назад, а ја се из гласа смијем, па ни да се макнем Он се томе чудио и криво му је било. Тако је кушао два три пута, па кад виде да не може, он ми пружи руку и рече да сам му ја брат. — Како то? пита Марта. — Па то да имам и ја његов дув. — А је ли то истина? опет ће жена. —- Ја, бога ми, не знам. Нијесам никад покушавао, али би могао сад... Што да не?... Сад ћу се загледати у Томку... Седи, мала, мирно! Томка врисну и скочи. То је био повод новом смијеху и понудама да се обредимо вином. Ђукану су очи свијетлиле као у онога Фурлана. А и сви смо били мало узаваћени. Чак и моја озбиљна и умјерена тетка бјешо црвена.