Delo

Si Д E Л 0 Тетка , Томка и ја, Maibe више подлијегали смо његову утицају, али Марта прпону свом душом уз њега. За дивно чудо, та стамена жена, која бјеше пристала да се уда једино због неких разлога , послије мало времена предаде цпјело срце и душу том енергичном и Фантастичном човјеку ! Једнога вечера, већ при крају сијела, Марта исприча како се почео јавњатн неки покојни Анто Свамбиша , чија је кућа била трећа или чстврта у реду до њене. Taj Анто бјеше сиромах надничар, честнт човјек , а умро је нагло од плућне упале, оставивши жену са много ситне дјеце. Анто се почео јављати седме ноћи послије смрти. Чим жена с дјецом легне, одмах нешто почно врдати по кући и угледају бијелу прилику у помрчини. С почетка жена је мислила да јој се само призире, али како се аветиња редовно ја.вл>ала, она дозове другу жену, да с њом спава, и та се жена куне свачим на свијету, да је познала Анта, да је видела како ломи руке над дјецом. .. Тетка није то вјеровала , — не зато што није вјеровала да се мртви Латини не дижу из гробова, него, вели, Антова је удова позната лажљивица. — Ама, зашто наши мртви не устају ? запитах ја. — Е, тако је Бог одредчо, одговори тетка.... По томе се види, да је ^стари закони бољи ! — Ко ти га зна је ли баш и тако ! вели Ђукан.... И наши ce јављају у другим прилпкама, рецимо, као пси. — Не говори, болан, тако ! прекори га Марта.... Зар ти, болан, није грјехота да тако говориш за нашу вјеру ! ? — Ама, жвр, што је истина, истина је !.... 1Пто ја знам, то ми не могу из главе извадити сви попови и калуђери и владике! — Па де, шта знаш ? запптах ја. — Знате ли кад оно ударише црне оспе по нашим крајевима ? То је било управо годину дана прије него ме узеше у војску. Дакле нијесам бно дијете. Било ми је деветнаест година. Болест је најприје овђе почела, па се распрострије и по селима. У нас је први умро Никола Камчина, па онда за неколико дана умрије више од десет душа, што дјеце, што одраслијех. У нашој кући разболи се само покојни Сишо , мој