Delo

98 Д Е Л 0 о брижном и тешком позиву двеју усамљеница, без заштитника у овом варљивом свету... Кад се Пел врати кући, узе своје огледало за бријање, да впди, да ли се можда, у последње време није пролепшао, кад су овај пут биле даме тако необично љубазне. А, таман ! Коса је тако исто била црвена, иеге се тако исто шнриле по његову љупком лицу, а нос је непрестано енергички тежио у вис, као да је створен да скупља кишницу, а не може тај циљ да постигне. Али — можда су се најзад отвориле линине очп ? Можда је сада познала његово верно, добро и племеннто срце и корисност његова посла?... Пел се опет поче надати , и кад СФанови преко одмора беху отишли на село, ујка Јовану, озида он у њиховој кујни изврсан шпорет. А кад се вратише у град , просио је поново — и поново добио корпу. Најзад иостаде Пелу ствар непојмљивом. Ја је пак појмим врло добро, јер је на селу, код ујка Јована, нашла Лина младог суседа богаташа, који је уз клавир певао «трубадурске самртне песме” и запитао ју, да ли би јој се могло село допасти ? Видите ли, у хименовој војсци баш нде наопако, а не као у војсци цара Виљема. У војсцп цара Виљема прво се долази у активне редове, онда у резерву, па у «земаљску одбрану”, и најзад се поста]е сасвим слободан и независан. У хименовој иак војсци, где заповедају наше ирактичне младе даме , прво се долази у „земаљску одбрану”, које се може у крајњој невољи дочепати, затим се одмакне у резерву, а у активност, као «срећан супруг” долази се тек пошто је стара активна војска, «бољев партије, нанустила заставу. Пел пређе из «земаљске одбране” у резерву. Онај богаташ није имао никаквих озбилших намера; „трубадурску самртницу” певао је опште свим девојкама с којима се састајао, и на све је унрављао иитање, би ли се могле навпкнутп на живот у селу. Најзад пропаде — баш кад је госпођица Лина навршила триест прву годину — а Пел Стрембом морао је иовећати локал и узети под закуп ново стовариште. У таквнм приликама не може бити никакво чудо , што је госиођа Сфан осећала неодол.иву нотребу, да набавн један од