Delo

104 Д Е Л 0 Дошапши у поповску кућу, оде пастор горе у своју собу, очешља своју гргураву косу, иогледа оним љупким плавим очима на све поклоне и рече попи : — Ама у овом крају као да се прилично интересују за цркву ? — Па у неколико, мислио је попа. У Бикепингу је живео и поседник Колберг са женом и кћери од двадесет и једне (21) године. Господар је од вајкада био весео, лакоуман „безбожан” ; није могло бити сумње: сасвим је био покварен, и кад би његова слушкиња, око часа кад се пије тоди, куцала на вратима у Бикепингу, тад су знала господа (ови ужасни створови !) сасвим тачно, да ће битн весељачко вече. Ево ти опет девојке а весела господа већ се смешкају. осећајући у напред, да ће бити ваљана партија ската код прика Колберга; ну слушкиња је сада била озбиљна и прибрана и само је имала да каже, да ће око шест часова бити код господе — час из библије под руковођењем пастора Јоханесона. Сви ће бити добродошли ! И колбергова се кућа напуни. Госпођа Колберг уздисала је веома богобојажљиво и свирала на клавиру црквене песме, а госпођица Колберг изгледала је ипобожна” и певала у сопрану ; сам Колберг, стари грешник, трептао је у тихом, немотивисаном задовољству, а сви беху тако ужасно мекн и љубазни, и показиваху велику умешност у прелиставању и праћењу. Пастор беше сео, гледајући доле у књигу, скиде с руку рукавице и пробирашо текст. — — — — Читао је тако пет-шест стихова, па опет погледа, да, уздишући, почне своје објашњење ; али — ах — — — умало не паде са столице — тако је страшно било, што је угледао. Свака у друштву као да је најмање десет година остарила од отојич, пријатељски изрази као да су одлегели, са свију страна стрељају га зли и опасни ногледи. Тате се подругљиво смешкају, дигнули носеве, маме седе бледе као укочене, чини тн се, као да су овај час бројиле рубље, иа нашле да нема најмање иет убруса од нове дамаст-гарнитуре с дражесннм цртежима, а девојке се смешкају горко и потајно.