Delo

382 Д Е Л ф ласка удворичка, те се измислише лажне родословне табле, ввзаше Немањићи, а преко њих и остале династије, за Константина Великога, цара римскога, и т. д. и т. д. И све се то мало по мало прими за сухо злато, па се то увуче и у нејаку сриску историограФију, и није тешко појмити како се неистина у њој чврсто удомила! Додајмо сад: да су у историју исто тако ушле и неистине друкчијег норекла, нарочито из предања наших народних, па и туђинских, или из других некритички употребљених мутних извора. Сад је лако замислити колико се лажних листова написало у нашој историји. На тај је начин наша новија историограФија имала, и још има непрестано, пуне руке посла рушећи оно што је саздано на лажи, неистини и неразумевању, и у том је раду Иларион Руварац имао најглавнијега и најзаслужнијега удела. Тај је рад, може се рећи, на послетку ипак успео да нам дајбуди костур наше историје да доста поуздан. Оставњајући на страну значај тога успеха са чисто научне и теориске стране, морамо истаћи да није мање значајна ни практична корист његова по савремени живот народни; по национално васпитање, народну свест, стварање идеала и практичну политику. Сваки народ може своје циљеве одредити, свој рад правилно удесити само тако, ако их одмери према себи, према својој снази, а то може урадиги само ако своју моћ, самога себе довољно познаје. Себе пак може познати као што треба, ако се познаје свестрано и у садашњости и у прошлостп. При том познању, као и при многом другом, десиће се често да се многа величина, многа слава народна. која је њему била извор поноса, утехе и поуздања, покаже као санак, леи и мио али — лажан. Тада ће се душа народна узбунити против такога сазнања; а они који су слатки сан разбили осетнће, као и сваки који квари снивање спавачу, зловољу савременика нерасположених и још неизмирених с новнм светом мисли у којима им треба живети. Тако је и Руварац оштро осетио незадовољство својих земљака, још док су његови нрви (сизлети® почели лететн с «Јавором” по свету српском. Зловоља с 'Којом су дочекиванн и неки ранији му радови букнула је толико, да му је уредништво „Јавора" прекинуло штампање, и он је морао тражитн други лист ! Не може нам бити мило