Delo

-388 Д Е Л 0 цима. Отуд многобројне и многоструке везе великашке с Пол>ском, с Млецима и још више с хабзбуршким великим иротивником — Лујем XIV, краљем Француским; а више него све те три државе скупа рађаше на том иожу порта султанова. Нити верност витешкој заклетви могаше уставити великаше нити светиња часнога крста задржаваше црквене главаре да се не везују са силом неверничком. У таком кужном јавном моралу, и још у свем оном азисковизантиском кварежу на БосФору, одрасте и васпита се и Ђорђе Бранковић. А кад се томе дода да је био православни, дакле пз мањине коју су обичио гонили и само за невоњу трпели и у Ердељу и у Угарској и у Турској и која. је природно морала бити уиу^ена да прибегава не вптешким него ропским средствима — претворству, лажи и превари : лако је разумети каквим је правцем ишло развијање његове младићске душе. Једне рибе живе у плавом широком мору, друге у бистрој и бучној планинској речици а треће у устајалом каљавом блатишту. Научник зна у напред каку ће врсту на ком месту моћи наћи ... Међу изворима који дају податке о Ђорђеву понашању у реченом догађају имају неке несугласице. Једна управо настаје већ што се тиче времена кад се све то дешавало. Сам Ђорђе вели да је то било онда кад је велики везир опседао Ујвар. Али опсада Ујвара беше 1663 године, а тада је други ћесарски ресиденат био на норти а не Киндзберг ; осим тога, тада ни велики везир ни ресиденат нису били у Цариграду него с војском у Угарској. Откуд је тако невешто и несрећно Ђорђе унео ту опсаду ујварску у ово причање, и не само у ово него и у друга, не може се човек домислити. Према томе Ђорђев податак о времену отнада, али така његова ногрешка баца свакојако сумњу и на његово даље казивање. За тачно пак време, кад се цела ова ствар догађала, знамо од Јована Бетлема, који је други извор за ириповедање о њој. Он вели да је било друге половине 1673 године. 0 оном што је даље било ево шта нрича исти Бетлем : — Ђесарски ресидеиат дозна једнога дана за Ђорђеве тајне везе с угарским добеглицама, те затражи да се Ђорђе уклони и казни вечптом робијом. Великп возир обећа ћесарском реси-