Delo

ЂОРЂЕ БРАНКОВИТу 380 денту да ће учинити што се захтева, и тим га обећањем умириу али одмах преко свога ћехаје поручи Бранковићу да отиде ћесарову министру и да га ублажи (видећемо како). Ето Бе* тлем тако прича ; у Ђорђевим пак штампаним казивањима нема истина ни речи о томе — казивање му је о целом догађају врло кратко, — али нема ни речи која би се овом противила. Главно међу тим долази после. Ђорђе је, дакле, по упутству везирову отишао Киндзбергу, Требало је «да многим грдњама оцрни — пише Бетлем оне угарске прогнанике с којима се дружио па ишао на порту, и да да уверење да се никад више неће мешати у њихове послове”. Како је Ђорђе то сад извршио ? — Руварац, јамачно по Бетлему, пише: «извршио је што му је наложено ^пат виБШшвипе, то јест грдио је како је боље умео, и проклињао цред ћесарским резидентом угарске незадовољнике и добеглице, те обећао и дао реч резиденту : да се никад више у те послове неће мешати,). Ђорђе, који ништа не казује којим је начином ступио у везу с Киндзбергом, вели просто да је овоме открио заверу и махинације завереничке и да је о том добио од њега писмену сведоџбу. Руварац ово одбија као лаж, а ја мислим да у томе греши : можда Ђорће и лаже али можда и истину прича ! Шта је њему сметало. кад се једном нашао на само с Киндзбергом, да баци у запећак упутства везирова и интересе завереничке и султанске и да се побрине само о себи? Место грдње и лажи, што је природније него да човек. каки је он био и како је онда време било, изда Киндзбергу целу заверу до ситница (па ложда као они Драшкови млетачки шпијун «и поггридај штогод и поглади”)?! Киндзбергје без сумње знао нешто, мало или много, о завери ; али није могао знати целу истину (а, разуме се, ни онај евентуални рћгз преко истинв;, и Ђорђе је ту могао учинити лепих услуга. Да ли је он на основу тога могао рећи да је он иоткрио” заверу — не знам; а нећу ићи тако далеко па изнети претпоставку да је сам Ђорђе још могао добацити Киндзбергу прве гласе о завери па удесити с њим заједно целу осталу игру. Свакојако права истина о томе што је било између Киндзберга и Ђорђа могла је бити нозната само њима и онима које су они у то посветили, а за остали је свет вредела игра Бранковићева по везирову упут-