Delo

390 Д Е I 0 ству. Ту је игру и Бетлем могао примити за готово, па је пспричати у својој историји Ердеља, те је то своје причање завршио да се љугња ресндентова разбила кад је чуо ону изјаву коју му је Ђурађ дао по налогу великога везира. Тако ја мислим о свему томе ; али би питање могло до бити праве светлости од онога уверења које је Ђорђо добио од Киндзберга. Ну тога уверења нема. Ђорђе је 1691 године писао Леополду да је пре три године (1688), кад је бно у Бечу, ту сведоџбу показао и продуковао у једној министарској конФеренцији, па да му није враћена. Да ли да се то верује Ђорђу, и како је гласило то уверење ? Можда ће па све ово деФинитивно одговорити савесно проучавање парских архива, разуме се кад једном постану приступне научницима. 3. Ствари су се у Угарској после 1673 године тако заплетале, да су Леополдова насиља догрдила земљи, те је 1676 великаш Емерих Текелија почео буну на краља. Буна успеваше, властела листом пристајаху уз Текелију, док их Леополд вештом политиком попуштања и уступака не одвоји већину и не придоби за себе (1681). Тада се Текелија обрати за помоћ султану Мехмеду IV (1648—1687), нудећи му признање његове врховне власти над Угарском. И ако још пе беху истекле двадесет година мира уговореног у Вашвару, султан прими позив, и борба се отпоче (1682). Велики везир Кара-МустаФа пређе граннцу. Први окршаји нспадоше срећно по праворерне, и то наведе Кара-МустаФу, тога злог генија Отоманског Царства, да преко свих савета и Текелије и пограничних и других паша пође на Беч. То запрепасти Леополда и целу католичку Јевропу. Папа се сав заложи за ћесара. Свуда се тражаху савезници и ако с мало успеха. На послегку се ипак нешто уради, те се спремаше помоћ из разнпх немачких земаља, а најзнатније беше што се склопи савез с пољским краљем Јованом Собјеским. У таким се приликама — док се велики везпр са преко 150.000 војнпка прпмицао Бечу — обиовише старе везе између Леополдових властп н Ђорђа Бранковића Ђорђе управ допре до двора.