Delo

400 д е л о

у том тренутку младић гласно, и сувише гласно за ул>удни Пе троград, повика, машући капом у гомилу : — Рима Михајловна ! Рима Михајловна ! Један висок, мршав, гиздави младић, у пругастом дугих крила капуту, налик на домаћу хал>ину, с многим пелеринама, који туда пролажаше -- готово се уплаши од овога неочекиваног клика. Он одмери Стрепетова брзим подсмешљивим погледом кроз монокл, осмохну се и доста гласно проговори, обраћајући се своме сапутнику : — Гласита света провинција Јамачно нови певац. Тенор <11 1’огга! «Провинција,)) која и не сањаше да ступи у ипевце,” и ако плану за часак, ипак не обрати пажњу на тај иодсмех, журећи се на сусрет младој жени, лепа стаса и средљега раста, која одмереним грациозним ходом и држањем, мало зачуђена и збуњена, иђаше к младићу. «Узнемирен и хитајући," Стрепетов се поче правдати, шго се усудио тако непристојно да викне Риму Михајловну. Али он, вели, није знао другог излаза, а да се ие покаже грубијан у њеним очима. Они су заједно путовали десет дана; и она се тако пријатељски понашала с њим, познавши се на пароброду; тако је с вољом одговарала на његова бескрајна распитивања о Петрограду, а он јој чак није ни рекао хвала, није се ни опростио с њом. Шта је могла она помислити о њему? А то се десило с тога, што је он преспавао долазак у Пегроград, искочио из вагона као луд и.... — Та не иравдајте се. Та ја ништа нисам помислила ! заустави Стрепетова Рима Михајловна, гледајући с нехотичним осмејком на овога наивног степиног сина, коме је иало на памет да излива осећаје нризнања на станичном перону. Али у својству «свете нровинције,” Стрепетов и не узе на ум, да се његова нутна друга жури, и не даде се од једанпут зауставити у својим изливима. ГБему се десило први иут у животу да се нозна с петроградском слушатељком медицинских курсова, која довршиваше учење. Занесен њеном простотом н смерношћу, дирнут брнжљивошћу, с којом се ова девојка, и сама уморна, трудила на пароброду око болеснога детета једне путнице на иалуби, Стренетов се прожео одушев-