Delo

402 Д Е Л 0 узнемирених путника, особпто дама што се безразложно гураху и трчаху као на какав пожар. Вешто врдајући кроз гомилу и молећи свет око себе да се чува, промицаху тамо и тамо здепасти носачи с великим кожним торбама и путним ковчезима на својим јаким плећима, а стављени у параду гостионичарски вратари, галантно скидајући своје капе, извикиваху, готово уз уши пролазницима, имена својих гостионица, хвалећи њихове угодности. Путника је с овим возом дошло врло много. Особито је било много отаца и мамица са својим шипарцима, за тим младића и госпођица што се стицаху у престоницу у време пријамних исиита. Сва ова, из разних кутова Русије нагрнула, млада, бучна публика, румених и свежих образа, који се оштро издвајаху из гомиле изнурених бледозелених петроградских лица. дошла у Петроград. пуна лепих нада : пробити се кроз узана врата разних научних храмова, — гледала је ведро и весело, још не слутећи ни потоњих несрећа н разочарања због какве ((Тројке,” нити брзога губитка свеже боје свога лица, свога здравља, па и саме наде, да ће се кадгод дохватити вншег образовања и парчета хлеба... На овом маленом простору случајнога зборишта живот се показиваше у својим обичним чудноватмм контрастима. не сбраћајући на се ничију особиту пажњу Овде сцена радосног састанка младога мужа и жене. весеље, осмејци и смех, а одмах до ње — тужна лица, велика жалост и црнина, скривени јади и тихе сузе при састанку. Неизбежна на станици честита старица, која гек што је изгубила путничку торбу с новцима и која, ван себе од ужаса, очајно јури на све стране, чудећи се како је цео свет равнодушан према њеној несрећи, — била је наравно и овде, донуњујући обичну слику, исто као ето и онај беспримерно дебели и незграпни трговчина с обликом залуталог „медведа/ који је изненада запао у гомилу, па, збуњено се обзирући својим тупим погледом, још једном се прашта с налицканом, шареном, вртуњавом дамом у годинама, својом случајном иознаницом између Иетрограда и Москве, која је забављала богатога сибирског медведа у самоћи засебнога купеа.