Delo

ПРВИ КОРАЦИ 403 Ова разнолика гомила љути се граји и тиска се. У многих се на лицу види забринугост, нестрпљивост и онај израа безузрочне тупе уплашености, који обично бива на физиономијама Рус& на свима јавним местима и на свима зборовима. Рима Михајловна посла носача за свој пртљаг, а сама приђе прозору. Сетна стајаше она усред ове вреве, немирно погледајући час по час у гомилу, баш као да очекује некога. Цела њена мала, пластична Фигура дисаше красотом и снебивљивом простотом женскињакоје не држи много на себе. Њено мршаво, нешто уморено лице с густим црним обрвама, лепим носом и танко оцртаним линијама усница и подбратка, није одмах упадало у очи, али, што би човек више у њега загледао, тим би му се милија и привлачнија показивала његова лепота. Нешто оштро-девичанско, самоодречно и кротко, што вас подсе* ћа на лица калуђеричка, како су их сликали стари уметници, било је у меким, лепим цртама ове девојке и особито у изразу њених великих кадиФених црних очију, полузатворених дугим, густим трепавицама. Тешко је било по спољашности одредиги колико јој је година: могло је бити и двадесет и пет, могло је бити и много више. И у њеном је оделу било нешто манастирско, оштро, али у исто време и пуно укуса и господствене простоте. До врха закопчани капут затворене боје чврсто је обухватао њен гипки, нежни струк; црна кашмирска сукња не покриваше до земље мале јој ноге у ципелицама с двојном потплатом; бела као снег свилена марама замотаваше јој врат, а округли шешир од црне сламе, с црном траком унаоколо, покриваше јој црну косу, која је, судећи по тешким дебелим плетеницама, завијеним у гужву остраг, морала бити врло бујна. — А што ви не наимате собу ? рече Рима Михајловна, опазивши по други пут крај себе Сгрепетова, који плашљиво гледаше у многобројне представнике намештених соба, који ста^аху близу њих и који, уираво као пси, налегаху на путнике узносећи хвалом своје угодне, изврсне и јевтине анумере.” — Та не знам, управо, коме од тих разбојника да предам У руке своју судбину !