Delo

први кораци 405сет година, гладак, чист и свеж као и беспрекорно му летње одело, другарски пружи руку девојци Узгред погледа овлаш младића који одлажаше, па настави: — У мало што нисам, хвала буди кочијашу, задоцнио Возио ме да Бог сачува. Па како сте се Ви поправили, Рима Михајловна ! Управо сте процветали ! Кумис вас је оживио! говораше он истим меким, љубазним тоном, загледајући с осмејком девојци у лице и лагано испуштајући уздрхталу јој руку. —- Дајте ми ваше наоружање ! — И он узе из руку Риминих путничку торбицу и штит. — Ковчег, један ? А који је, пријатењу, твој број ? — окрете се носачу. — Деветнаести ? Врло добро ! Па, како сте проводили време у степи ? Капали над књигом и тамо ? - настављаше, смешкајући се љубазно. — А Вењецка није могла доћи на станицу. Јуче сам јој показивао ваш телеграм. Данас имају у болници операцију, и она, разуме се, није могла одрећи се таквог задовољства. Првих тренутака Рима Михајловна, чињаше се, није ни слушала шта јој се говори, о чем је питају. Мало збуњена, гледаше она на овога господина дугим, неодступним погледом, и светла боја лагано јој обливаше образе, а велике се очи разгореваху блеском среће. Забуна трајаше неколико секунада. Она се на једанпут савлада, подиже очи и пожури се одговарати на питања. «Осећа се врло добро, кумис ју је поправио; радила је мало, више је читала,” — говорила је Рима Михајловна, чинило се, мирно, али је негде далеко у прсима трептала струница, која издаваше душевну узбуђеност. Стрепетов, стојећи на страни, беше нехотичан сведок овог састанка, и њега задиви промена на Рими Михајловној. Такву је он није видео. Она се тако рећи сва променила: подмладила се, олепшала, оживела. И тек сад, први пут, наш младић опази да његова сапутница није ружна и ни најмање стара девојка, како је она о себи говорила и каква. се испрва учинила Стрепетову. «Она је заиста лепа !и — понављаше у памети младић, наслађујући се Риме Михајловне. Чак му дође криво. што овај намирисани, господствени блондин, с бледо-риђом, лепо однегованом брадом и плавим