Delo

ПРВИ КОРАЦИ 407 И, не сачекавши пристан^к, он већ пружн руку за путну торбу. — А где су ваше собе ? — Моје собе ? — понови он пнтање тоном чуђења, како да не знају његове собе! — Каменом да се добаците, на Лнговци, близу Невскога ... Не знате ? Први пут сте у нашој пресгоници ? — Први пут. Овај одговор, очевидно, учини врло пријатан утисак на господина Лукачева, и он с већом оживњеношћу продужи : — Онда ћу вам рећи, господине, мој стан је, да не слажем, ето на сто корачаја од станице, одмах иза моста. Кочијаш — као за појасом! А место је дивно, славно место... Невски — да га руком дохватиш ! Трамвај, куд вам срце зажели !..., Молим за торбу ?... — Ваше су собе, можда, скупе, а ја бих да мн је појевтиније — још се не одлучиваше Стрепетов заплашен причама о скупоћи у престоницн. — Зашто скупе ?... Скупих соба, знате, ја и не држим, јер је мој гарни, право да кажем, Фамилијаран, више за скромна и образована путника, а не,даречете, за какве капигалисте. Седамдесет и пет копејака дневно, са самоваром, а ако желите месечно, онда ћемо се погодиги врло лако... Имам ванредну собицу за вас, господине ! И узевши из руку Стрепетовљевих путну торбу, Ипат Никитић продужи ићи. — А пртљаг ? Ја имам још и ковчег ! — Имате ? — пријатно се зачуди старац. — А ја сам, опростите. мислио... Многи путници, дешава се , долазе и без ковчега, угодније... Пртљаг, долази доцније... Али кад у исто време, онда је, разуме со, и боље. Молим за рецепис. . Ја ћу за час. . Ја имам носача иознатог, он ће нам за иола рубље пренетн какав хоћете ковчег ! — тајанствено говораше Ипат Никитић.—А кочијаш вам не би узео од рубље ни паре ниже. Не знате ви какав је овде свет. Хоће да очерупају човека са стране ! — с негодовањем додаде старац, резонујући да њему остане динар у џепу. — Код нас у Петрограду , господине, треба о свому водитн рачун !