Delo

Д Е Л 0 412 стављаше она са све јачом злоћом, спремајући се, очевидно,. за даље, озбиљније, обрачуне. Ипат Никитић стајаше крај ирозора као кривац, готов да саслуша потоке од грдња само још да Ана Ивановна не дође у свом гневу до жеље и да опаучи који пут Ипата Никитића. Он је навикао на сличне сцене. Оне су се понављале готово сваки дан, после повратка са станице , особито ако би се Ипат Никитић вратио без путника , не усиевши никога да улови својом речитошћу, чија се моћ у великој мери подгревала страхом од жене. Обично је Ипат Никитић не само трпељиво саслушавао укоре и грдњу, него и издржавао опипљивије поуке своје енергичне половине с философским стоицизмом, у понизном ћутању, привикнут начину поступања Ане Ивановне мало не од првих: дана меденог месеца. Од како је ожењен Ипат Никитић нема више од пет година, и премда се женио у старијим годинама, ииак — треба истину рећи — врло лакомислено. занет раскошним облицима негдашње газдарице некога старог адмирала, и не премишљајући о другим њеним особинама. Најљуће и најжешће погрде падаху на главу Ипата Никитића, а гнев Ане Ивановне још никако да се исцрпе, и Ипат се Никитић већ припремаше на размршајни акорд у облику Финалног шамарања, кад се на прагу појави девојчица, лепушкаста плавојка сивих живих очица и прћастог носића , који даваше њеном свежем лицу ватрени израз. — Мамице ! Опет сте узбунили целу кућу ! — проговори с прекором девојка. Чувши овај свежи, звонки гласић, Ана се Ивановна мало збуни и одмах спусти тон, а Инат Нпкитић захвално погледа у своју спаситељку. — Идите, Ииате Никитићу, у собу. Ја ћу Вам одмах донвти кафу. Та ви цело јутро нпшта нисте узели ! — настављаше девојчица. Ипат је Никитић, разуме се, одмах послуша. Под заштитом своје пасторке он журно изиђе из кујне у собу , у којој му становаху жена и њепа кћи, и, оставивши непритворена. врата, слушаше како девојка кори своју матер због њенога поступања с Ипатом Никитићем.