Delo

ПРВИ КОРАЦИ 413 — А још туђа крв ! — понављаше узбуђени старац, дивећи се у исто време како има у свету лвуди, који се не боје Ане Ивановне и могу јој се опирати. ГЛАВА VСтреггетов се одлучи да не губи златно време и још истог дана да разда писма. Извади из торбице и пажљиво размести на столу та писма, од којих му је зависила судбина и преписа у бележницу адресе њихове. Читавих пет писама, и у њима пет одличних препорука! И све жудма од већег или мањег утицаја! Његовом превасходству Николају Петровићу Чиркову Његовом превасходству Вадиму Ћировићу Неустројеву... Његовом високородству Анатолију Викторовићу Кирјакову.,.. Његовом високоблагородству Ернсту Богдановићу Фон-Гринбек... Само ето овај мали коверат, без икаквих титула , с натписом: «Ивану Николајевићу Поручњеву/ — упућен је лицу без икаквог утицаја — књижевнику. Али ваљда и познанство с књижевником вреди штогод!... Ова је препоручна писма добила од разних познаника мати Стрепетовњева, опремајући свога љубимца у Петроград. Свакојако је боље с писмима ! Само Чиркову, негдашњем другу и пријатељу покојнога јој мужа, написала је сама. Г!а није се само у тим писмима показивала брижљивост нежне матере ! Када младић , поиивши на брзу руку чај , стаде вадити ствари из ковчега, да узме нови Фрак, који је сашио најбољи самарски кројач, ова је брижљивост и љубав говорила о себи у свакој пажљиво намештеној ствари, у сваком малом изненађењу, спремљеном за сина. И везене џепне мараме, и рубље с крупним монограмима, и папуче, и мала кутија с цоштанском хартијом и ковертима, једном речју, готово сваки предмет свака ситница наиомињаху Стрепетову рад нежне руке која љуби, и дирљиву, чисто жен ску, пажљивост која ништа не заборавља. Од свих ових ствари, које сада у туђини имађаху особито значење и драж, иђаше на њ мио дах роднога гнезда , које је свила женска рука. Нехотице му дође на ум и оно знаме-