Delo
416 Д Е Л 0 раздвајати од деце и да ће се иостарати сама да их подигне, не рачунајући ни на чију помоћ. Овај одговор зачуди и обрадова богате рођаке њенога мужа. „Сама? У што се нада ова жена која тако одсечно одбаци предлог, да се деца сместе по заводима ?“ Одлучише да је у ње мало сродничких осећања, и да је јамачно после покојника остало новаца — није залуд он дуго времена заузимао велики положај у провинцији, на ком је лако било обогатити се, и заборавише и њу и децу њену, Стрепетова од једанпут измени свој живот. Продаде сав дотадашњи намештаЈ, коње, кола, све своје драгоцености и скупе хаљине, повуче се у две мале собе у једној удаљеној улици и, на ужас паланачког великог света, објави у месним новинама да даје часове из музике, енглеског и Француског језика. Часова на брзо нађе, и сваке се године умножаваху. Радила је, не скрштајући руку, сама се учила. понављајући некадашње ствари, да би обучавала Пајицу, који тек што беше ступио у гимназију, и да би спремала девојчице. Ради ових љубљених створења ова се, још млада, жена одрече личнога живота и без колебања одби руку, после две године, једнога богатог сиахије, који јој се иначе свиђао. Да би сву љубав поклонила деци, она нретпостави живот испоснице, живот пун брига и лишавања, обезбеђеном и спокојном жпвоту нове удаје, и ношаше тешко бреме с охолим осећањем иожртвовне матере. Сав јој је живот пролазио у досадним ситницама. Рано из ју тра требало се цењкати на пијаци, откидајући копејке, дању трчати по кондицијама, и позне Ј-ечери, кад деца спаваху у својим чистим, угодним постељицама, нреседети крпећи чарапе А узнемирености за време болести кога детета ?.. Несане ноћи. проведене код узглавља, и страх дању, кад их је морала остављати на старање дадиљи, а сама, кријући душевну муку, слушати ученичке скале. Али све ове бриге, све ове животне ситнице не могоше је сломити ни спустити у обнчну низину ; душа њена оста и даљо иријамљива, ум — нодобан да се отргне од животне ирозе. Појетска жичица страсне свирачице живљаше у њој, она налажаше времена, читањем да освежи ум свој. Кад Пајица доврши гимназију, они сви пређоше у Казан.