Delo

првц кораци 417 Није залуду мајка онако пажљиво чувала новац, добивен од продаЈе ствари после мужевље смрти, непрестано гајећи мисао^ о школовању деце. Тога ће новца бити довољно за школовање, док Пајица и девојке буду учили у Казану, а ни она неће седети скрштених руку, — наћи ће часова и у Казану. Кад Пајица доврши свеучилиште, Стрепегови се вратише у Самару, на коју се мајка беше навикла. Али је најпосле снага изда, хронична је болест поче неосетно ронити. Није имала педесет година, а чињаше се као права баба. Али шта то мари ? Зато јој је син добио више образовање, и сад је на својим ногама, кћери довршују гимназију, сви су они здрави, чили, добри, ваљани. Ужпвајући с ионосом у изведеним тићима, она је заборављала на своју болест и у себи ликоваше што јој је првенац срећно минуо чеврнтије и спрудове рускога ђачког живота и могао свршити школу. Није за луду она отишла заједно са сином у Казан ! Онаје и тамо била сину старалац, пажљиво, као оштровидна квочка, склањајући га од опасности младићских заноса, од сумњивпх познанстава. Сад је, хвала Богу, мање бриге. . Оштрина младићских навала прошла је ! Лађа се лагано одвоји од обале, и мајка, сва у сузама, још дуго махаше марамом сину на поласку. Лађа се већ изгуби, а она још једнако жудно загледаше у растурене праменове дима, и срце јој се тужно стезаше. оШта ли ће дати усуд драгом Пајици у првим часовима самосталнога му живота ?м ГЛАВА VI. Опојен изазваним пријатним успоменама, младић се журно пресвуче, пун храброга уверења да ће по што по то добити место и брзо моћи да успокоји животне заранке своје миле, љубљене матере. Она не може трчати по кондицијама !.. Њој треба да се лечи, да се одмори ! Нримиће се свакога посла који би само донео зараду, које се човек не мора стидетп!