Delo

418 Д Е Д 0

Сијајући младићском одважношћу, чио и леп у свом новом фраку, с пет препоручних писама и педесет рубажа у џепу, Стрепетов је већ био готов да пође на освајање места, кад неко тихо закуца на вратима. — ИзволЧе ! На прагу се указа лепушкасте плаве косе главнца домаћпнске кћери. — Опростите! — ироговори она, улазећи у собу. мало збуњена што угледа тако лепога младића. — Ја сам кћи овдешње домаћице... Морам вам казати две речи ! — додаде девојка спуштатући глас и поправљајући прамен светлориђе косе, која јој падаше на чело у малим завојцима. —- Шта заповедате ? — упита Стрепетов, чудећи се овом> \ тајанственом приступу. — Ви сте странац ? — Јест. — Ја сам, видите, нарочито дошла к Вама, да Вам кажем да овде треба бити обазрив ! — наставњаше она и даже истим тајанственим шапатом, осврћући се вратима. — Разумете ли ? значајно удари гласом. — Дакле, узмите то на ум и будите на опрезу... Ко се чува и Бог га чува. И кад будете одлазили од куће, добро затварајте све своје ствари, да се радозналци не би доводили у искушење Стрепетов зачуђено саслуша овај журни, тајанствени шанат, топло захвали девојци и изусти : — На срећу ја немам баш ничега, што би требало крити. — Онда толико бол>е ! Ја сам се, дакле, узалуд бојала за Вас ! — одговори, поруменевши, девојка. — Молим Вас, само нико.ч ни речи ! — додаде она и, умиљато климнуеши главом, окрете се, да изиђе. — Опростите. још један часак ! — заустави је Стреиетов. — Кажите ми ко је овде тако радознао, као што велите ?... нослуга, што ли ? — Има ко ! Свакојаки људи овде живе! — околишећи одговори девојка, очевидно избегавајући да уђе у даље појединости. — Али зашто сте Вн нашли за потребно да ми скренете пажњу на то ?