Delo

први кораци 4191 Девојка слеже раменима, чисто чудећи се таквом питању. «Ц заиста је прави голуб !“ — сети се она ацене Ипата Никитића. — Сад сам баш дознала |— Ипат * Никитић, мој очух,. рекао је, — да сте Ви први пут у Петрограду. Одмах сам и помислила да Ви можда не знате да се у намештеним собама треба чувати. И знате шта још : не правите познанства с једним овдешњим становником. — Да није с Галанином ? — Ах, шта ви говорите ! Он је добар. Не, чувајте се господина ЈеФратова... Њега сви овде зову поручникоу. Тако одвратна, дебела њудина, па замишља да је леп човек ! — с осећањем одвратности додаде она. — А за тим, с Богом !.. Надам се да ће разговор остати међу нама, иначе бих ја добила своје ! — смешећи се рече девојка. Стрепетов даде реч да ником неће казати, и запита како да зове девојку. — Моје је име ружно, — насмеши се она : — Теона ! — А по оцу ? — Арсењевна... Само мене више сви зову Теничка. — Још једиом велика, срдачна Вам хвала, драга Теона Арсењевна, на Вашој доброј намери ! — ватрено изусти Стрепетов и чврсто јој стиште малу руку, љупко гледајући у живе насмејане сиве очице девојчине. — Немате на чем, немате на чем ! — весело одговорп Теничка. — Само пазите, — пришану она, — немојте отићи од нас још данас. Останите дајбуди неколико дана ; иначе ће ме бити стид пред Ипатом Никитићем... Он се, јадник, старао да примами госта, а ја госта заплашавам... Ми смо слабога стања ! — осмехну се Теничка. — Још једном: с Богом!.. И тако сам се заговорила! С овим речима Теничка притрча вратима, ослушну за тренутак, брзо отвори врата и, заставши с оне стране прага, гласно запита, с обешењачким осмехом размаженога детета, кад је срећно извршило какву шалу : — Хоћете ли данас ручати код куће ? -— Нећу ! — исто тако гласно одговори Стрепетов, нехотице насмехнувши се лукавости Теничкиној.